Međutim, u srpskom MIP nisu nam to potvrdili i insistiraju na tome da je problem sa plaćanjem pravno-proceduralne prirode. Danas ističe rok za plaćanje koji je postavio „Dipos“, preduzeće koje gazduje zgradama ustupljenim stranim diplomatskim predstavništvima. U Vladi Srbije kažu za „Blic“ da će sledeći korak biti opomena pred tužbu ako se problem ne reši. Opomena najverovatnije neće danas biti uručena jer je direktor „Diposa“ na putu, kako nam je rečeno, i vraća se sledeće nedelje.
- U Crnoj Gori smatraju da je mesečni račun od 35.000 evra previsok, s obzirom na to da mi u Podgorici za rezidenciju i ambasadu plaćamo 11.500 evra. Oni su spremni da se dogovore, ali u ovim pitanjima treba pre svega misliti na reciprocitet, a to podrazumeva da i za Srbiju u Podgorici, kao i za njih u Beogradu, korišćenje vile bude besplatno ili da obe strane plaćaju. Ne bih da komentarišem visinu računa koji im je poslat. Sigurno je da su sada cene nekretnina malo pale, ali su bile veoma visoke od 2006. godine, a oni nisu platili ništa - kaže za „Blic“ Srboljub Panić, zamenik direktora Direkcije za imovinu Srbije.
Kako piše podgorički dnevnik „Vijesti“, pozivajući se na izvore iz Vlade Crne Gore, crnogorski MIP „neće platiti Srbiji 1,5 miliona evra za korišćenje vile ‘Crnogorka’, jer ne postoji nikakav pisani trag za takvo potraživanje Beograda“. Izvršna vlast u Podgorici smatra neutemeljenim zahtev za plaćanje rente za korišćenje vile i poziva se na ugovor, potpisan 3. juna 1994. godine, na osnovu kojeg je vila „Crnogorka“ ustupljena Vladi Crne Gore na korišćenje bez naknade. Crnogorska vlada smatra da ne postoji nijedan dokument, niti ugovor na osnovu kojeg bi Crna Gora bila obavezna da Srbiji plati traženi iznos i ističe da ne želi da ovo pitanje bude povod za dizanje tenzija u odnosima sa Srbijom. U Podgorici, takođe, smatraju neosnovanom ocenu Ministarstva spoljnih poslova Srbije da vila „Crnogorka“ ne može biti obuhvaćena sukcesijom imovine zemalja bivše Jugoslavije i smatraju da vila treba da bude deo priče o podeli imovine o kojoj dve države treba da razgovaraju. Prema dogovoru dveju vlada iz jula 2006. godine, Srbiji pripada 94,12 odsto imovine bivše zajedničke države u Beogradu, a Crnoj Gori 5,88 procenata.

Ostale vestiArhiva