Dobijanje statusa kandidata, proces pregovora o članstvu, potpisivanje i ratifikacija Ugovora o pristupanju u svim zemljama članicama je procedura kroz koju svi potencijalni kandidati moraju proći.

Prolazak kroz ovu proceduru u roku od četiri-pet godina je teško zamisliv. Pre svega zbog činjenice da je, sviđalo se to nama ili ne, u mnogim zemljama, takozvanim starim članicama, prisutan umor od proširenja, koji nalaže političkim elitama tih država mnogo oprezniji pristup pitanju proširenja u odnosu na poslednje dve decenije.

S druge strane, primeri oba poslednja kruga proširenja pokazuju da je, i u slučaju postojanja jake političke volje u zemljama članicama za ubrzani prijem novih država, put od podnošenja kandidature do punopravnog članstva trajao najmanje osam godina, a od dobijanja statusa kandidata najmanje pet godina.

Kada govorimo o vremenu potrebnom Srbiji za sticanje punopravnog članstva, pored uporedne analize dužine procesa priključenja drugih zemalja, ne smemo izgubiti iz vida ni okolnosti koje umnogome otežavaju naš put. Od postsocijalističkih država koje su postale članice Evropske unije u 2004. ili 2007, tokom integracionih procesa niti jedna se nije morala suočavati s tolikim brojem posledica katastrofalno loših odluka iz svoje bliske prošlosti. Niti jedna nova članica nije ni izbliza imala toliki broj otvorenih i teško rešivih pitanja sa svojim susedima.

Značajnu razliku između drugih postsocijalističkih zemalja i Srbije predstavlja i odnos prema vojnim integracijama. Izbegavanje atlantske komponente evroatlantskih integracija sigurno ne vodi ka postizanju cilja da se značajno ubrzaju integracioni procesi Srbije. Neupitno je da članstvo u Severnoatlantskoj alijansi nije preduslov članstva u EU, ali je opštepoznata i činjenica da su sve postsocijalističke zemlje godinama pre punopravnog članstva u Uniji postale članice NATO.

Gore navedene okolnosti možda automatski i ne bi morale činiti postizanje cilja punopravnog članstva u EU do 2014. nedostižnim. Postoji, međutim, još jedna neosporiva činjenica, koja ipak navodi na zaključak da je ovaj preambiciozan plan praktično nerealan san. Srbija je, naime, sve dosadašnje faze evropskih integracija prošla sporije od svih drugih postsocijalističkih država. Ova sporost je delimično bila prouzrokovana objektivnim poteškoćama, ali u brojnim slučajevima i nedostatkom nedvosmislenog evropskog opredeljenja.

Stoga sam ubeđen da bi mnogo značajniji doprinos ubrzanju naših integracionih procesa dao definitivan raskid s licitiranjem s datumima, uzdržavanje od odluka koje dodatno usložnjavaju već postojeće mnogobrojne probleme, a paralelno s tim mukotrpan rad na rešavanju pitanja koja iziskuju političku hrabrost.

Ostale vestiArhiva