Višak zaposlenih, krađa struje i socijalna cena kilovat-sata razlozi su zbog kojih EPS godinama beleži negativni saldo težak po nekoliko milijardi dinara. Uprkos tim problemima, radnici EPS-a uspešno su prevladali prošlogodišnju gasnu krizu kada je celokupan energetski sistem pao na njihova pleća. Na taj način su pokazali da se u efikasnost rudara i radnika u elektranama ne može sumnjati.

Osim krađe i visokih dugova domaćinstava i privrede, problem u poslovanju te kompanije jeste i to što na platnom spisku ima previše zaposlenih. Ako bi se godišnje proizvedeni kilovat-sati podelili sa brojem zaposlenih, EPS zaostaje za kompanijama u regionu. Oko 14.200 radnika u Hrvatskoj elektroprivredi (HEP) proizvede 14,7 milijardi kilovat-sati, što je bolje nego što oko 35.000 ljudi (računajući i radnike sa Kosmeta) u EPS-u proizvede 36,5 milijardi kilovat-sati. To je međutim, parametar koji ne odslikava produktivnost energetskih firmi, jer recimo, u poslovni bilans HEP-a ulazi i 2,73 milijardi kilovata koji se dobijaju iz nuklearke „Krško”.

Naša elektroenergetska kompanija nema problema sa produktivnošću u elektranama, ni na kopovima već ima preglomaznu administraciju, koja je najglasnija kad je reč o povećanju plata. Iz Vlade Srbije je stiglo obaveštenje da je prosečna neto zarada u EPS-u lane bila 51.146 dinara, a raspon bruto zarada u toj kompaniji bio je od 34.250 do 493.228 dinara.

U Elektroprivredi ne opovrgavaju činjenicu da u njihovoj kompaniji ima viška zaposlenih. Spekuliše se da je oko 11.000 ljudi prekobrojno, ali je problem što se restrukturisanje ne može raditi bez novca. Predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije Aca Marković je izjavio da je neophodno restrukturisanje te kompanije, ali da zasad ne treba govoriti o višku zaposlenih u EPS-u.

– Nemamo tačnu sliku ko je višak, koliko ga ima i šta nam je od kadrova potrebno, jer tek treba da bude urađeno snimanje radnih mesta. Tek kada budemo imali pravu kadrovsku sliku EPS-a, tom problemu treba prići poštujući pravilo da niko ne sme na ulicu – rekao je Marković.

On je dodao da u EPS-u već postoji prirodan odliv zaposlenih od dva do tri odsto godišnje, što je nekoliko hiljada radnika manje svake godine.

Zorana Milanović-Mihajlović, energetski analitičar, napominje da je priča o radu EPS-a poslednjih nekoliko meseci parcijalna. S jedne strane, ta kompanija se napada zbog zarada, ali je problem što se sve radi na parče.

– Parcijalno se zaključuju ugovori, priča se o broju zaposlenih. Niko nije zvanično rekao „politički smo se dogovorili, jer je to jedan od uslova da se napravi strategija razvoja”, kao ni koji je to optimalan broj zaposlenih. Nesporno je da EPS ima previše zaposlenih, ali ne znam koliko. To baratanje ciframa, 11.000, 5.000 ili 3.000 je neozbiljno i nekorektno prema ljudima u EPS-u. Recimo nacionalna energetska kompanija u Norveškoj ima upola manje zaposlenih a beleži milionski profit. Produktivnost u EPS-u je niska zbog velikog broja zaposlenih i zato što država ovom nacionalnom kompanijom upravlja na neracionalan način, a troškovi su visoki – kaže naša sagovornica.

Iskustvo HEP-a
Zorana Milanović-Mihajlović smatra da treba postaviti jasne i precizne kriterijume šta država hoće od EPS-a. Ne zna se da li se hoće privatizacija ili ne, potpisuju se različiti protokoli, nije jasno da li će kompanija biti podeljena. Kao primer kako bi trebalo da se radi navodi HEP, gde su zajedno sa resornim ministarstvom i Energetskim institutom „Hrvoje Požar” napravili strategiju razvoja elektroenergetskog sektora u Hrvatskoj.

– Odredili su koliko bi trebalo da uđe stranih investicija, šta će privatizovati, koje će koncesije dati, a koje neće i na osnovu toga su napravili plan razvoja HEP-a za tri, osam i 12 godina. Imaju šablon i raspored rada i ništa nije prepušteno slučaju. EPS je veoma važan i tu će morati da se povuku ozbiljni rezovi, kad je reč o privatizaciji, smanjenju broja zaposlenih i troškova. Nisam sigurna da tu ima spremnosti, već je sve politički marketing – ističe Zorana Milanović-Mihajlović.

Ostale vestiArhiva