Vesti
Društvo i ekonomija
Patrijarh Irinej: Nema potrebe da zaziremo od Evropske unije
29.01.2010. 12:00
Izvor: Blic
Patrijarh Irinej: Nema potrebe da zaziremo od Evropske unije
Njegova svetost patrijarh srpski Irinej u prvom obraćanju domaćoj i stranoj javnosti pozvao je na toleranciju, suživot i poštovanje drugih veroispovesti. Patrijarh je poručio da su Crkva i država jedna celina koja treba da se ispomaže na dobrobit naroda, da ne treba zazirati od evropske zajednice, ali i da se vrata Srpske crkve nikada neće zatvoriti za najcelishodnije rešenje pitanja Crkve u Makedoniji. O sebi u tronu SPC rekao je: „Ja ću uvek biti za ono što je pravedno, korisno i za ono što nikome ne šteti“.
Na konferenciji za medije juče u beogradskoj patrijaršiji, novinari su bez ikakvih ograničenja patrijarhu postavljali pitanja. Ovo su odgovori na glavne teme:

CRKVA I DRŽAVA
- Tu ne bi trebalo mnogo da razmišljamo. Mi imamo u našoj istoriji vremena koja svedoče o odnosu države prema Crkvi kao svojoj i isti takav odnos Crkve prema državi. Pamtimo i period kada taj odnos nije povoljan po Crkvu, ali, hvala Bogu, to vreme je iza nas. Sadašnji kurs države je dobar i nadamo se da ćemo unapređivati odnos i da će to biti od koristi i za Crkvu i državu našu. Donosim lepo iskustvo iz Niša i drugih mesta. Uspostavio sam dobar odnos i želeo bih da takav bude i u Beogradu. Mi smo jedna celina, jedan organizam i treba da radimo i pomažemo jedni druge. Država da radi jedan posao, a mi kao Crkva svoj, a zna se koje je naše polje rada.

O EU INTEGRACIJAMA
- Čitavom svojom istorijom Srbija je u Evropi. Želimo tu zajednicu porodice naroda, da i mi budemo zajedno sa njima. I sigurno sve ono što se od nas može očekivati, a što ne bude na štetu i uštrb našeg kulturnog i istorijskog identiteta, Crkva će podržati. Shvatam Evropsku uniju i globalizaciju, pre svega u sferi ekonomije i svega onoga što nam je zajedničko i potrebno u sadašnjem vremenu. S nadom da će Evropa poštovati naš identitet, našu kulturu, našu veru pravoslavnu i da će to i uvažavati. I ako tako bude, nema potrebe da zaziremo od evropske zajednice.

O ISLAMSKOJ ZAJEDNICI
- Naša Crkva je uvek bila tolerantna i poštovala je svaku religiju. Ako je to njihova vera, zašto bismo se mi tu mešali. Poštujemo je kao versku zajednicu i to smo činili oduvek. Uvek je bilo kontakata i u ono vreme i to treba da se nastavi i u našem vremenu. I uvek tolerancija, poštovanje svačijeg verovanja i svake verske zajednice.

REFERENDUM O NATO
- Svakako bi trebalo pitati narod. To nije samo stvar Crkve, već celog naroda. I poželjno je, i neophodno je, da se i narod pita.
o KOsmetu
- To je proces koji nije završen i koji traje. Država je najpozvanija da čini svoje, a Crkva svoje. Ići ćemo u Pećku patrijaršiju koja je centar naše Crkve. Na Kosovu i Metohiji su naše svetinje Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica. Kosovo polje, kosovska zemlja natopljena je mučeničkom srpskom krvlju. I Kosmet po svemu pripada nama, ali nam ne smeta da delimo suživot i sudbinu sa narodima koji tamo žive.

POMOĆ SIROMAŠNIMA
- Uviđamo potrebu jer sve je veći broj siromašnih, onih bez posla i treba da učinimo u našim prilikama sve što je moguće da tim ljudima pomognemo. Drevna praksa Crkve oduvek je da osim propovedi i drugačije pomaže. Taj posao Crkve trebalo bi da bude aktivniji u naše vreme.

DOLAZAK PAPE
- Jubilej Milanskog edikta trebalo bi da okupi sve predstavnike koji nose ime hrišćanske zajednice jer to je tada bila jedna Crkva. Trebalo bi da to bude prilika da se nađemo svi i da porazgovaramo. Jevanđelje kaže da svi budemo jedno u Hristu. Nikakvi konkretni koraci nisu preduzimani oko dolaska pape i ne znam ni u kojoj će meri to biti. Proslava perioda kada je donet Milanski edikt jeste prilika da se, a što je i najljudskije, ostvare prvi kontakti. A onda da se to i nastavi i da se ono što se u istoriji desilo popravi.

O MAKEDONSKOJ CRKVI
- Srpska crkva će učiniti sve i nikada svoja vrata neće zatvoriti da se to na najcelishodniji način reši. Ali, sada imamo predstavnike priznate Makedonske crkve (Ohridska arhiepiskopija) i nepriznate makedonske crkve. I rešavanje spora biće delom stvar samog dogovora između još nepriznate i priznate Crkve, da se oni najpre dogovore.

O CRNOGORSKOJ CRKVI
- Tu je malo kritičnija situacija. Ali, uteha je u tome što ta zajednica koju vodi Miraš Dedejić nema veliku podršku naroda. I to će se verovatno kao oblik koji je u vremenu nastao tako i vremenom nestati. Mi smo jedan narod. Međutim, oni su se odvojili, ali treba održavati dobre odnose sa svakim susedom, posebno negovati odnos s narodom u Crnoj Gori. A videćemo kakve će biti sudbine zajednica koja počiva na nekanonskim osnovama.