Marko Đurišić, predsednik IO DS, objašnjava za „Blic“ da je prema ranijem zakonu pokrajinskim poslanicima, za razliku od republičkih, bilo omogućeno da obavljaju dve funkcije, te da oni u trenutku konstituisanja na obe funkcije nisu znali za nove zakonske odredbe prema kojima su u sukobu interesa.
- Pokrajinski izbori su održani 11. i 25. maja, lokalne samouprave su konstituisane od maja do septembra 2008. godine, dok je zakon donet u novembru iste godine - navodi Đurišić. On kaže da DS neće tražiti da poslanici u pokrajinskom parlamentu koji su funkcioneri na lokalu ili obavljaju neku drugu javnu funkciju daju ostavke na bilo koju funkciju sve do 1. aprila, što je rok u kojem im je Agencija dozvolila da se opredele samo za jednu funkciju, i demantuje da je vrh stranke insistirao da se poslanici opredele za poslanički mandat.
- Nismo ništa sugerisali našim poslanicima. Ima još vremena do aprila, videćemo šta će odlučiti Agencija - kaže Đurišić. U Agenciji za borbu protiv korupcije kažu za „Blic“ da je zakon neprecizan i da će tokom marta definisati koji poslovi mogu da se obavljaju uporedo sa nekom javnom funkcijom.
- Agencija nema prostora da pravi neke velike izuzetke od pravila. Međutim, potrebno je preciznije definisati neke poslove koji se mogu obavljati uz javnu funkciju, na primer odlučiti da li advokaturom može da se bavi, recimo, poslanik. Funkcionerima je takođe ostavljeno da odluče šta da rade do 1. aprila - kaže za „Blic“ Aleksandra Kostić zadužena za kontakte u Agenciji.
Ukoliko pak Agencija dosledno bude primenjivala zakonske odredbe, u Vojvodini bi mogli da budu raspisani dopunski izbori za pokrajinski parlament, jer će se čak 21 poslanik naći u sukobu interesa zbog čega će morati da izaberu između mandata u pokrajinskom parlamentu i položaja u lokalnoj samoupravi. Tačnije, u sukobu interesa je 30 poslanika, ali su njih devetorica u pokrajinski parlament ušli preko stranačke liste, pa tako mogu biti zamenjeni drugim kandidatom, dok su ostali predstavnici građana poslanički status stekli na izborima po većinskom sistemu, pa na njihova mesta ne mogu uskočiti rezerve. Budući da svi sporni poslanici, osim jednog, pripadaju vladajućoj koaliciji, eventualni dopunski izbori potencijalno mogu u potpunosti da izmene stranačku strukturu u pokrajinskom parlamentu, pa tako dovedu i do promene izvršne vlasti.
Međutim, pošto je vladajuća većina okupljena oko DS zauzela stav da predupredi izbore na pola mandata, poslanici koji su istovremeno i lokalni funkcioneri moraće najkasnije do početka marta da podnesu ostavke na sve izborne i imenovane funkcije, osim na poslanički mandat. U slučaju nepoštovanja u smanjivanju njihovih funkcija odlučujuću ulogu će imati odborničke grupe u lokalnim skupštinama pošto će usvojiti ostavke svojih čelnika, direktora javnih preduzeća i drugih ustanova, kao i članova upravnih odbora, pa će im ostati jedino poslanički mandati.
Predsednici opština Inđija i Srbobran Goran Ješić i Branko Gajin su najavili da će u slučaju da budu prisiljeni da biraju zadržati položaje opštinskih predsednika, a istovetnu odluku, kako se očekuje, doneće i predsednik Bača Tomislav Bogunović. Ištvan Pastor, potpredsednik Vlade Vojvodine i ministar privrede, i Dragoslav Petrović, pokrajinski ministar za nauku, takođe su saopštili da će zadržati položaje u izvršnoj vlasti, dok predsednik Apatina i pokrajinski poslanik iz SPS Živorad Smiljanić kaže da će zasad zadržati obe funkcije bez obzira na tumačenje Agencije za borbu protiv korupcije.

Ko ima višak funkcija
Među onima koji će morati da se odluče za jednu od fotelja jesu i ministar energetike Petar Škundrić, koji je i predsednik Skupštine akcionara u NIS, Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“ i poslanik SPS u Skupštini Srbije, kao i njegov partijski drug Mile Ilić, koji je poslanik, ali i na čelu Skupštine grada Niša. Tu su i poslanici i gradonačelnici Dragan Marković Palma (Jagodina) i Veroljub Stevanović, kao i Saša Milenić, koji je poslanik i predsednik Skupštine grada Kragujevca.

Ostale vestiArhiva