Vesti
Politika
Susret Tadića i Pahora
31.01.2010. 14:00
Izvor: RTS
Susret Tadića i Pahora
Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Slovenije Borut Pahor razgovarali u Beogradu o bilateralnim odnosima dveju zemalja, kao i o ekonomskim odnosima, koji su znatno ojačani od početka decenije.
O bilateralnim odnosima Srbije i Slovenije i poboljšanju u sferi ekonomske saradnje, u petak uveče u Beogradu, razgovarali su predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Slovenije Borut Pahor. Predsednik Srbije i slovenački premijer razgovarali su i o evropskim integracijama Srbije posle podnošenja zahteva za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, rečeno je Tanjugu u kabinetu predsednika Republike. Premijer Pahor je tokom razgovora istakao da Slovenija nastavlja da daje punu podršku Srbiji na putu ka EU. Osim političke dimenzije odnosa dve zemlje, jedna od važnih tema u razgovorima odnosila se na dalji razvoj ekonomskih odnosa dveju zemalja, koji su od početka ove decenije znatno ojačani. Ekonomski odnosi dve zemlje bili su i glavna tema razgovora koje je Tadić obavio sa čelnicima Slovenije i lokalnim privrednicima prilikom posete srpske državno-privredne delegacije Ljubljani krajem septembra prošle godine.
Tadić je tada istakao da će slovenački investitori na taj način obezbediti sebi pristup do sada nedostupnom tržištu koje obuhvata grupu zemalja sa kojima Srbija ima ugovore o slobodnoj trgovini, a u kojima živi oko 800 miliona ljudi. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je tokom prošle godine robna razmena Srbije i Slovenije osetno smanjena, jer je u obe zemlje došlo do pada privredne aktivnosti zbog globalne privredne krize. Slovenija je, inače, kao vrlo bitan spoljnotrgovinski partner, u ukupnom srpskom izvozu, prema podacima za 2008. godinu, zauzela šesto mesto, a u uvozu je bila deseta. Analiza PKS pokazuje da su Srbija i Slovenija u 2008. imale robnu rekordnu razmenu vrednu 1.149 miliona dolara, što je 3,7 odsto više u odnosu na nivo trgovine ostvaren u 2007. godine. Kad je reč o dvostranoj trgovini, treba istaći da je vrednost srpsko-slovenačke robne razmene naglo uvećana od početka ove decenije, a važan uticaj na tokove i obim trgovinskih veza imaju i zajedničke aktivnosti PKS i Gospodarske zbornice Slovenije (GZS). Stvaranju povoljne klime za unapređenje privrednih veza dve zemlje doprinelo je i potpisivanje u Ljubljani, tokom Tadićeve posete, dvostranog sporazuma o socijalnom osiguranju. Taj sporazum obuhvata odredbe o ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, uključujući i prava po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i prava za slučaj nezaposlenosti. Koliko u Sloveniji drže do razvoja ekonomskih veza sa Srbijom pokazuje i činjenica da je poslovni forum, održan za vreme Tadićeve posete Ljubljani, bio najveći skup te vrste koji je do sada održala Privredna komora Slovenije. U PKS navode da su neke slovenačke kompanije nastavile da, čak i kriznom periodu, ulažu u srpsku ekonomiju. Jedan od najnovijih primera je ivesticija trgovinskog lanca "Merkur", koji je krajem prošle godine otvorio u beogradskom naselju Karaburma veliki tržni centar, površine oko 28.000 kvadratnih metara, u čiju gradnju je uloženo oko 30 miliona evra. U najnovijoj analizi PKS, posvećenoj ekonomskim odnosima sa Slovenijom, ukazuje se, osim toga, da se slovenačkoj javnosti povremeno plasiraju netačne i neproverene informacije o navodnoj neispravnosti pojedinih srpskih roba (zagađene breskve, neispravan konditorski proizvod-mančmelou), što nanosi velike štete našim privrednicima. Državni organi i inspekcijske službe Srbije i Slovenije nedovoljno sarađuju kako bi se međusobno priznala kontrola kvaliteta proizvoda i izbegle negativne posledice plasiranja neproverenih informacija u javnost, kao i primena necarinskih barijera, kaže se u istoj analizi. Registracija pojedinih proizvoda, prvenstveno farmaceutskih i sredstava za zaštitu bilja, obavlja se u Sloveniji uz veliko administriranje sa visokim troškovima, pa zbog toga proizvođači iz Srbije i odustaju od pokušaja plasiranja svojih proizvoda na slovenačko tržište, ističu eksperti PKS. Oni smatraju da bi trebalo ozbiljno razmotriti, u cilju povećanja plasmana naših roba na slovenačkom tržištu, ideju o otvaranju našeg hipermarketa u Sloveniji. Slovenački privrednici, kad je reč o poslovanju u Srbiji i plasmanu proizvoda na naše tržište imaju, prema oceni PKS, mnogo manje problema.