Iz Kfora je saopšteno da najnovija „rekonfiguracija neće ugroziti stabilnost na Kosovu i da je osmišljena tako da omogući međunarodnim snagama da nastave da uspešno obavljaju svoju misiju, uz neznatne izmene“. Međutim, uoči roka za smanjenje broja pripadnika Kfora, iz više diplomatskih izvora stigle su nezvanične informacije da bi tokom proleća sever KiM mogao da doživi svojevrsnu reprizu akcije „Oluja“ u kojoj je 1995. pala Republika Srpska Krajina.

Oliver Ivanović, državni sekretar Ministarstva za KiM, izjavio je za naš list da je ovo ministarstvo obavešteno, ali ne i zvanično konsultovano o smanjenju snaga Kfora. Prema njegovim rečima, Srbija je preko predstavnika u NATO dostavila drugačije mišljenje, ali su na odluke članica Alijanse uticali problemi nedostatka vojnika u Avganistanu, ekonomska kriza i pitanje opravdanosti prisustva Kfora deceniju posle NATO bombardovanja Srbije.

- Naša procena je da situacija na KiM nije stabilna. U Kforu kažu da na KiM gotovo nema incidenata. Nije ih bilo mnogo ni početkom 2004, pa se dogodio 17. mart. Kfor nema alternativu, to je jedina respektabilna snaga. Dan kada njegovo prisustvo na KiM neće biti potrebno nije ni blizu, ističe Ivanović.

On smatra da je „oluja“ na severu KiM nerealna, jer bi takva akcija „uz velike gubitke na obe strane, bila pogubna za kosovsku kvazi nezavisnost“.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose i Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine zajednice opština AP KiM kažu za Danas da smanjenje snaga Kfora i spekulacije o akcijama poput „Oluje“ ne treba dovoditi u vezu. Obojica smatraju da je za eventualnu primenu nasilja širokog opsega na KiM važno i držanje zvaničnog Beograda.

- Smanjenje broja vojnika u sastavu Kfora ne znači ništa za bezbednost Srba. U prethodnih deset godina, dok je Kfor imao višestruko više pripadnika, Srbi na KiM su doživeli nezapamćen egzodus. Bezbednost Srba zavisi od albanske strane, koja će primeniti nasilje samo ukoliko dobije mig sa Zapada. To se videlo i u martovskom pogromu 2004, jer je tadašnji šef srpske diplomatije Goran Svilanović optužio pojedine države Zapada da stoje iza albanskog nasilja nad Srbima, objašnjava za Danas Marko Jakšić.

On kaže da „eventualni napad na sever zavisi od Zapada, ali i od Beograda koji mora i Prištini i pojedinim zapadnim državama da pošalje jasnu poruku da će se umešati, ako Albanci pređu „crvenu liniju“„.

- Nema nikakve „oluje“, ako na to ne pristane Beograd. Akciju u Hrvatskoj organizovali su pokojni Franjo Tuđman i Slobodan Milošević. Priče o njenoj reprizi na severu KiM lansiraju oni koji ne žele vladavinu prava i koji bi da za svoje gubitke optuže druge. To ne znači da neće biti nasilja ako Srbi budu palili carine, zastavu na Kancelariji u Bošnjačkoj mahali, sprečili sudije Euleksa da uđu u sudove ili, ako Albanci pokušaju da nasilno uđu u severni deo Kosovske Mitrovice, izjavio je za Danas Dušan Janjić.

Janjić napominje da je smanjenje Kfora „stari plan sa kojim su svi, uključujući i Beograd, upoznati“. Izveštaji sa terena, objašnjava Janjić, govore da je na „KiM bezbednost relativno uspostavljena, a NATO-u su j potrebni na drugim žarištima“.

Džerard Galuči bivši regionalni predstavnik UN u Kosovskoj Mitrovici smatra da bi 2010. mogla da bude godina rešavanja pitanja statusa Kosova i njegovog severnog dela, ali da do toga može doći samo kroz nove pregovore, prenosi Beta. „Priština i njeni prijatelji mogli bi da potraže konačno rešenje na severu primenom sile. Ali, kako postoji rizik da to izazove krizu širih razmera, može se očekivati da će se EU uzdržati od bilo kakvih mera, sve dok se severni Srbi sami ne predaju, navodi Galuči, koji je na KiM radio od od 2005. do 2008. godine.

Rasmusen: Bezbednost merilo za integraciju
Brisel - Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je juče u Briselu da će Atlantski savez podržati sve poteze koji jačaju mir i stabilnost na Kosovu, „uključujući integraciju svih zajednica u kosovsko društvo“. Rasmusen je time, na prijemu za novinare u NATO, odgovorio na pitanje o tome da li NATO podržava plan Međunarodne civilne kancelarije (MCK) na Kosovu za proširenje vlasti Prištine na sever Kosova. Zvaničnici u sedištu NATO su agenciji Beta preneli da atlantski partneri još nisu u Savetu NATO raspravljali o Fejtovom planu za sever Kosova, za koji su zvaničnici u Evropskoj uniji rekli da nije i plan EU. Beta

Ostale vestiArhiva