Ovo je samo jedan od primera vrlo komplikovane birokratske procedure koja osim izgubljenog vremena i novca, oduzima i mnogo živaca. Sveobuhvatnom reformom propisa predviđeno je da se građanima i poslodavcima olakša život, a predlog kako da se to učini dala je i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u drugom izdanju Sive knjige.

- Samo na prijavu i odjavu radnika država godišnje izgubi oko 20 miliona evra i to bez uračunatog vremena koji državni službenici potroše na taj posao. Problem je još veći kada se zna da u mnogim zanatskim delatnostima, na primer, u pekarama, radnici rade vrlo kratko zato što je težak posao ili su lenji, pa su poslodavci primorani da često prijavljuju i odjavljuju radnike - kaže za Danas izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović, napominjući da takva procedura često gura poslodavce i u sivu ekonomiju.

Poslodavac je prema važećem zakonu dužan da na tri adrese pošalje ne iste, ali slične formulare i da pritom popuni šest obrazaca. Ista procedura ponavlja se i kada radnik odlazi sa posla. Predlog je u ovom slučaju, ali i u nekim drugim u kojima se isti podaci šalju na dve ili tri adrese, da građanin ili pravno lice o promenama obavesti jedan državni organ koji će posle to proslediti ostalim državnim organima. U novom izdanju Sive knjige, prema rečima Jovanovićeve, uneto je dvadesetak novih preporuka i označene su one koje su usvojene ili su u proceduri.

- Tih koje su u proceduri je svega osam, ali važno je da se radi i da je država SRP-om obuhvatila dosta naših predloga. Ono što je možda i najvažnije što bi trebalo promeniti je uvođenje jedinstvenog šaltera za prijavu i odjavu radnika koji bi bio ili u PIO fondu ili u RZZO - napominje Jovanović.

Prema rečima naše sagovornice, prve promene se već primećuju pa tako Nacionalna služba za zapošljavanje sada traži samo obrazac za zasnivanje radnog odnosa, ali ne i obrazac E1 za prijavu slobodnog radnog mesta, kao što je to dosad bilo.

NALED u novom izdanju Sive knjige predlaže da se pojednostavi procedura i kada je reč o dobijanju PIB-a, ali i propis da može da se prenese radnja na člana porodice i pre nego što vlasnik umre. Predlog je i da se vlasnicima preduzeća omogući da mnogo lakše otvore tekući račun, bez prethodnih rigoroznih provera vlasničke strukture, ali i da onaj ko odluči da promeni naziv firme to može da prijavi Poreskoj upravi, koja će o tome obavestiti Agenciju za privredne registre. Trenutno, vlasnik mora da prijavi promenu imena preduzeća i PU i APR i ukoliko to ne uradi u roku od 15 dana sledi mu novčana kazna.

Višesatno čekanje na šalterima ili potezanje s jednog u drugi deo grada zbog jednog papira mogao bi da bude zamenjen slanjem elektronske pošte. Zahtevi za overu obrazaca ili godišnji odmor završavali bi se tako i-mejlom, a u elektronskoj formi čuvali bi se i atesti za tehničke proizvode, koje su radnje dužne da čuvaju do pet godina, što sada podrazumeva skladištenje oko 45.000 stranica. NALED predlaže i ukidanje putnih naloga, duži rok od jednog dana za one koji uplaćuju pazar, uvođenje kontrole nelegalnih privrednih subjekata, ali i uvođenje zakonske zabrane državnim organima da od stranke traže podatke koje vode neke druge državne službe. Neko ko naručuje besplatan katalog iz inostranstva sada mora da potroši nekoliko hiljada dinara na carinu i špediterske usluge, ali i do dva radna sata, a predlog je da se carina za takve stvari ukine. Među preporukama koje se tiču običnog građanina su i te da se omogući prijava gosta iz inostranstva u roku od 24 časa, a ne 12 koliko je bilo do sada, da vozila do tri godine starosti ne idu na tehnički pregled svake godine, da državne službe rade i popodne, kao i da se uz lakšu proceduru izdaju dozvole za bašte kafića onima koji su ih imali i prethodnih godina.

Ostale vestiArhiva