U decembru 1990. prosečna plata u Srbiji iznosila je 752 nemačke marke (oko 380 evra). Već decembra 1993. statističari su izračunali da prosečno zarađujemo 21 marku. A prema podacima za jun 2006, prosečna srpska plata izražena u evrima niža je od slovenačkog i hrvatskog proseka otprilike isto koliko je i Beograd u kilometrima udaljen od Ljubljane i Zagreba.

Iz Beograda do prestonica Hrvatske i Slovenije autoputem stiže se za manje od jednog radnog vremena. Da bi stigli do standarda Hrvata i Slovenaca, po svemu sudeći, biće nam potrebne godine, možda i decenije.

- Kada se uporede plate i bruto društveni proizvod (BDP) po stanovniku, vidi se da je kod nas rast standarda prilično nategnut. Izvor značajnijeg povećanja zarada mogu biti samo visoke stope rasta, mnogo više od sadašnjih koje su, otprilike, na nivou stopa rasta u Sloveniji i Hrvatskoj. Naš najveći problem je što stalno iz nekog razloga gubimo tempo - zbog inflacije, negativnih efekata po strane investitore itd. A to nas još više udaljava od onih koje želimo da stignemo - kaže konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević koji je uveren da nam za dostizanje standarda slovenačkih i hrvatskih radnika treba najmanje deset godina, a možda i više.

Brže mogu samo političari čija „brda i doline“ u poslednje vreme dosežu i do kineskih stopa rasta BDP od preko deset odsto godišnje. Koliko su te stope „dovoljne“ da eliminišemo silno zaostajanje pokazuje podatak koji navodi profesor Ekonomskog fakulteta Dana Popović u studiji „Četiri godine tranzicije u Srbiji“. Dometi prosečne stope rasta BDP koja unazad četiri godine u Srbiji iznosi 4,5 odsto značajno su umanjeni činjenicom da smo deset godina pre toga imali pad privredne aktivnosti po prosečnoj godišnjoj stopi od osam odsto. Dok naši susedi već čitavu deceniju ostvaruju koliko-toliko ravnomeran razvoj, mi još uvek nastojimo da povratimo sve ono što su nam odnele „godine koje su pojeli skakavci“. Pa ipak, naši ministri sve češće izgovaraju rečenicu: „Kad mogu Slovenci, možemo i mi.“

- To nije optimizam već arogancija bez pokrića. Slovenci su prestigli i mnogo bolje od nas i iluzorno je očekivati da ih mi u skorije vreme dostignemo jer nemamo vladavinu prava koja je ključna za stabilnost svake države - kaže Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja pri Institutu društvenih nauka.

- Možemo mi imati i kineske stope rasta ako nam je startna osnova niska. Mi smo više od deset godina bili mimo sveta, zaključani u svoje dvorište. Za to vreme tehnološke promene odvijale su se neverovatnom brzinom. U 21. veku deset godina je izuzetno dug period i trebaće nam ko zna koliko vremena da nadoknadimo propušteno - ocenjuje Šuković. Tvrdnju sagovornika „Blica“ potvrđuju i podaci koji pokazuju da Srbija danas zaostaje i za zemljama koje su pre pada Berlinskog zida bile znatno iza nas, pre svih, Bugarskom i Rumunijom. Za nabrajanje parametara po kojima smo danas daleko iza naših istočnih suseda bilo bi nam potrebno mnogo prostora. Zato ćemo pomenuti samo jednu oblast u kojoj izrazito kaskamo - turizam. Dok se Hrvati bliže brojci od deset milijardi dolara prihoda od turizma, a Bugari i Rumuni značajno napreduju, u Srbiji od oko 300 hotela samo četiri imaju pet zvezdica, dok je onih sa četiri zvezdice 18. Čak 102 srpska hotela kite svega dve zvezdice, a blizu 70 hotelskih kapaciteta uopšte nije kategorisano. Jednostavno, nema investicija, posebno onih stranih.

- U zemlji u kojoj ministri bez pardona izjavljuju kako se ne mora poštovati zakon sasvim je logično da je priliv stranih investicija jako spor. Dok drugi napreduju i rešavaju probleme, mi već godinama ne možemo da lociramo Mladića - kaže Danilo Šuković.

Ostale vestiArhiva