Budući da neretko i sami političari tvrde da su njihove plate male ili osrednje u odnosu na posao koji obavljaju, postavlja se pitanje odakle onda prostora za štednju.
Sagovornici „Blica nedelje“ su složni u oceni da je osnovno pitanje koje nameću ove imovinske karte samo poreklo imovine i to je li ona stečena iz bavljenja politikom. Profesorka Vlajković ističe da je neophodno, da bismo na pravi način tumačili ovaj spisak, da znamo kakva je bila „startna pozicija“ političara, odnosno s kojim imetkom su krenuli u svet politike.
– Pravo pitanje je da li su im političke veze koristile u sticanju imovine, ali to nije nikakav srpski specijalitet. Uostalom, ako je neko nešto nelegalno zaradio baveći se politikom, zašto bi uopšte prijavljivao takav novac – pita se Aleksandar Stevanović, ekonomista i saradnik Centra za slobodno tržište.
Miljenko Dereta, direktor „Građanskih inicijativa“, ističe da posle svih afera s političarima kojima je javnost bila svedok, nije nerealno pomisliti da bi deo tog novca mogao doći i iz nelegalnih tokova.
– Posle svega što smo čuli o dnevnicama u Skupštini, nameštenim tenderima, orobljenim preduzećima… sasvim je očigledno da se od politike može lepo zaraditi, kao i da postoje razni kanali novca, poput onih u javnim preduzećima, koji iako to ne bi trebalo, dolaze do političara. Očigledno je da to nije legalno, ali je moguće iz prostog razloga što su partije odgovorne za zapošljavanje i što bavljenje politikom garantuje zaposlenje – kaže Dereta, koji ističe da u svom vlasništvu ima samo stan koji je nasledio od roditelja, a da nema auto niti bilo kakvu ušteđevinu jer je „odlučio da se ne bavi politikom“.
Kada se pogledaju imovinske karte visokih funkcionera, između ostalog, stiče se i utisak da slične imetke ne dele i pripadnici drugih društvenokorisnih oblasti rada. Profesorka Jelena Vlajković ističe da među profesorima ima onih koji poseduju specifična i tražena znanja, pa su samim tim i imućni, ali da oni čine manjinu.
– Većina živi od budžetskih primanja i takvi profesori završavaju svoj radni vek bez nekretnina, automobila, ušteđevina – kaže profesorka Vlajković.
Miljenko Dereta smatram da bi političari koji se bave biznisom, kada stupe na funkciju, svoj profesionalni angažman trebalo da stave po strani.
– Osim toga, oni moraju biti i jako dobro plaćeni da ne bi morali svoju imovinsku kartu da ispune drugim, vanpolitičkim aktivnostima za koje im se, s obzirom na privilegije koje uživaju, pružaju daleko veće mogućnosti nego drugim ljudima – kaže Dereta.
Slično misli i Stevanović.
– Velika je zabluda da u politiku ne treba da idu bogati ljudi, a da je siromaštvo vrlina. Konačno, naše društvo je ambivalentno. Narod očekuje da neko bude ministar i da radi ozbiljan posao, a da prima desetak puta manju platu. S druge strane, sami političari podgrejavaju takva očekivanja izjavama da i do pola svoje osrednje plate nisu ništa stekli. To nisu zdravi odnosi i oni vode nepoverenju u političke elite, najčešće s dobrim razlogom. Jednostavno se promašuje poenta, a to je da u Srbiji nije dobar sistem, a da se ljudi ponašaju u skladu sa sistemom – kaže on.

Ostale vestiArhiva