Baza „Cvore” kod Preševa – Petočlana patrola, koju je predvodio stariji vodnik Željko Tripković, polako se spuštala niz strminu. Vojnici su šumskim putem prekrivenim snegom hodali jedan iza drugog na međusobnom odstojanju 10 do 15 koraka, osmatrajući teren ispred sebe i sa strane, dok se poslednji vojnik povremeno lagano u hodu okretao opažajući šta se dešava iza patrole. Njihov zadatak je da u periodu od 11 do 19 časova obiđu Kopnenu zonu bezbednosti u široj okolini baze „Cvore” kod Preševa, s posebnom pažnjom na ilegalne prelaske administrativne linije prema Kosovu i Metohiji u blizini sela Asmanska Mahala.

Patrole su naporan zadatak koji podrazumeva i do osam sati boravka napolju po zimskom vremenu, u pomenutom slučaju kretanje šest kilometara u jednom pravcu i još toliko u povratku, nizbrdo i uzbrdo. Svaki vojnik u Kopnenoj zoni bezbednosti nosi šlem, pancir i oružje s municijom – boravak u bazama, odlazak u patrole ili zasede doslovno ima naziv borbenog zadatka.

Do baze „Cvore”, koja se nalazi na nadmorskoj visni od 917 metara, u blizini administrativne linije iza koje je Gnjilane i nekoliko kilometara od granice prema Makedoniji, dolazi se zemljanim putem koji je napravila vojska. Ovaj put, na koji se silazi s putnog pravca Preševo–Gnjilane, na momente je veoma strm i sletanje s njega bi značilo pad niz liticu, što je pravo iskušenje za vozače terenskih vozila posebno kada je sve prekriveno snegom kao ovih dana. Posle nepunih četiri kilometra uspona, stiže se u bazu smeštenu na samom vrhu jednog uzvišenja.

Baza je ograđena visokom žicom, oko nje izgrađeni su zemljani bedemi i uvek je pod stražom. Vojska je smeštena u objektu kontejnerskog tipa, ispred koga su jarbol sa zastavom, plato za smotru i grudobran za proveru oružja pred polazak na zadatke. Do baze je dovedena struja, poseduje agregat za sopstveno napajanje električnom energijom i sistem za prikupljanje tehničke vode od kišnice ili istopljenog snega.

Duž objekta u kojem borave vojnici nalazi se hodnik u kome, kao u svakoj kasarni, stoje oružje i obuća. S jedne strane su spavaonice, s druge manje prostorije za starešine i toaleti, dok se na kraju objekta nalazi trpezarija s kuhinjom. U bazi postoji centralno grejanje koje ovih dana radi neprekidno, uz kotao na drva naizmenično dežuraju dvojica ložača. Kuvar Boban Aranđelović kaže da se namirnice dovoze sedmično iz baze „Jug”. Hrana je pojačana i po kvalitetu i po količini. Svake večeri pekar Zlatibor Đorđević peče hleb za sutradan, a povremeno vojnike obraduje – picom. Jedan od vojnika je bolničar, a bazu povremeno obilaze vojni lekari.

– Ovde boravimo u smenama od po 21 dan. U objektu boravi oko 50 vojnika, reč je isključivo o profesionalnom sastavu, s tim što je desetak njih na izdvojenoj osmatračnici koja je takođe u sastavu baze. Svakodnevno, danju i noću, šaljemo patrole i zasede na teren. Naša zona odgovornosti proteže se 11 kilometara duž administrativne linije prema Kosovu i Metohiji – kaže komandir baze poručnik Dejan Krunić, inače komandir voda Prve pešadijske čete 41. pešadijskog bataljona iz sastava Četvrte brigade kopnene vojske koja u Kopnenoj zoni bezbednosti, na području Preševa, Bujanovca i Vranja koja ima 16 baza.

Situacija u zoni i neposrednoj okolini je stabilna, ali se povremeno dešavaju incidenti koji zaprete da naruše takvo stanje. Prošle godine u Preševu je izvršen teroristički akt kada je u zgradu u kojoj stanuju pripadnici VS i MUP-a s porodicama podmetnut eksploziv, dok je na Žandarmeriju pucano kod Lučana. Uobičajeni incidenti odnose se na krijumčarenje i krađu šume u Kopnenoj zoni bezbednosti. Vojska kada otkrije takve počinioce predaje ih u nadležnost MUP-u.

Straže u bazi, odlasci u patrole, zasede i na izdvojenu osmatračnicu, a povrh svega i obuka koja se ne prekida ni tokom boravka u bazama, sve su to obaveze koje ostavljaju malo mogućnosti za dokolicu, rekreaciju ili duže spavanje. Razvodnik Milan Đorđević (25) iz Niša kaže da je svaki vojnik angažovan do 12 sati dnevno. Uprkos svim naporima smatra da je vojska dobar izbor i nada se da će biti u prilici da gradi karijeru podoficira. Plata iskusnog profesionalnog vojnika dostiže 28.000 dinara, početnička je neku hiljadu dinara manje, dok je dnevnica od 2.200 dinara za mnoge dobra motivacija da se dobrovoljno javljaju za odlazak u baze. Vojska na jugu Srbije nudi bolje plate nego većina drugih poslodavaca, pa Četvrta brigada nema problema s popunom profesionalnog sastava.

Korektni odnosi sa albanskim stanovništvom
Četvrta brigada Vojske Srbije iz Vranja zadužena je za bezbednost duž 117 kilometara administrativne linije prema Kosovu i Metohiji, kaže za „Politiku” komandant brigadni general Milosav Simović.

– Naši vojnici su iskusni u protivterorističkim dejstvima. Držimo do civilno-vojne saradnje, naši lekari obilaze meštane u zabitim selima, pomažemo im kada zatraže – jednom prilikom zbrinuli smo i evakuisali dečaka povređenog motornom testerom, drugi put pomogli u gašenju požara i raščišćavanju zgarišta… Insistiram na korektnim odnosima vojske i lokalnog albanskog stanovništva – kaže general Simović.

Nosio Amerikanca na leđima
Vojska Srbije duž administrativne linije blisko sarađuje sa Kforom. Komanda Četvrte brigade ima direktnu vezu s „Bondstilom”, general Simović povremeno se sastaje sa američkim brigadnim generalom Alenom Dormanom, komandantom Multinacionalnih taktičkih snaga „Istok”. Na samoj liniji organizuju se jednovremene patrole VS i Kfora, odnosno Vojske SAD čiji vojnici su sa druge strane linije. Vojnici se međusobno dobro razumeju i pomažu, jednom prilikom član američke patrole uganuo je nogu pa je zaostao za svojim kolegama koji su hitali ka sledećoj tački susreta sa pripadnicima VS. Videvši to, član srpske patrole je uprtio Amerikanca na leđa i nosio ga do sledeće tačke susreta s Kforom gde je zbrinut. Amerikanac je novostečenom prijatelju poklonio nož a po sledećoj patroli mu poslao par novih čizama.

Ostale vestiArhiva