Kruševac – Ima fabrika u Srbiji koje su posle privatizacije, ili baš zahvaljujući njoj, zabeležile rast proizvodnje dostojan poštovanja čak i razvijene Evrope. Primer je Fabrika deterdženata „Henkel Merime” u Kruševcu. Dostigla je projektovani nivo razvoja i posle višegodišnjeg ulaganja postala uzor mnogobrojnim evropskim fabrikama. Za nekoliko godina intenzivnog unapređenja tehnologije i uvođenja inovacija, dospela je na sam vrh liste produktivnosti „Henkelovih” proizvođača iz tridesetak zemalja centralne i jugoistočne Evrope.

Pokazatelji ostvarene proizvodnje u 2009. godini to nesumnjivo potvrđuju, ali i zvanična priznanja iz centrale „Henkela” u Beču. Doduše, dobre rezultate beleže i Fabrika tečnih sredstava i Fabrika sapuna, koje posluju u sastavu kompanije „Henkel Merima”, ali su „deterdžentaši” priča za sebe, po mnogo čemu.

Put uspona bio je dug sedam godina. Toliko je proteklo od dana kupovine većinskog paketa akcija „Merime”. Produktivnost po radniku povećana je više od pet puta. A od ukupne proizvodnje, 34 odsto se izvozi, sa tendencijom da taj procenat raste.

Priča sa dosta kontroverzi povodom dolaska „Henkela” u Kruševac počela je zvanično 31. oktobra 2002. godine, kada je bečki „Henkel” za 70 odsto akcija kruševačke „Merime” platio 14,4 miliona evra. Uz obavezu da investira 43,6 i da izdvoji 12 miliona evra za socijalni program. „Merima” je tada imala 1.169 radnika, od čega je u Fabrici deterdženata radilo između 190 i 200. Godišnji obim proizvodnje, po pravilu u dve smene 2002. godine, bio je nešto manje od 30.000 tona. Sedam godina kasnije, broj radnika je smanjen za oko dve trećine. Do pada zaposlenosti došlo je posle realizovanog investicionog programa (koji je iznosio 50 umesto ugovorenih 43,6 miliona evra), časova obuke zaposlenih i socijalnog programa.

Podaci o efektima proizvodnje u Fabrici deterdženata 2009. zaslužuju punu afirmaciju. Samo 64 zaposlena, radeći u dve smene, proizvela su više od 51.000 tonu raznih praškastih deterdženata, uključujući i koncentrovani „persil”. Dominantni deterdžent bio je domaći „meriks”, a sa proizvodnih linija su redovno silazile vrećice „reksa” i „pervola”. Ako se zna da je 2002. godine oko 30.000 tona proizvelo 190–200 radnika, jasno je da je u međuvremenu ostvaren impresivan rast produktivnosti po zaposlenom, uz striktnu primenu „Henkel” standarda u pogledu kvaliteta. Tačnije, učinak po zaposlenom 2002. godine iznosio je 157,89 tona godišnje, a 2009. čak 796,87 tona.

– Mi smo u postojećoj Fabrici deterdženata imali dobru osnovu za tehnološku nadogradnju i uvođenje novih formula u skladu sa dostignućima savremene tehnologije i nauke i prema potrebama održivog razvoja. Nekada smo, ipak, bili daleko od nivoa evropskih „Henkelovih” fabrika deterdženata, a danas smo u vrhu. Direktoru „Henkel Merime”, inženjeru Vojkanu Mariću, koji je najviše radio na primeni „Henkel” standarda, glavni menadžer za deterdžente u centrali u Beču dr Johan Zajf odao je priznanje i postavio ga za glavnog menadžera za unapređenje efektivnosti fabrika deterdženata u regionu – kaže Ivan Dimitrijević, direktor Fabrike deterdženata.

Iako je ta kruševačka fabrika stigla do vrha Evrope, u 2010. godini neće biti posustajanja u investiranju. U januaru je upravo pušten u rad novi paletizer, koji će povećati brzinu i sigurnost pakovanja, a zaposlenima će omogućiti da osim pauze od pola sata za osam sati dobiju još dva puta po desetak minuta za predah.

Uslediće i zamena ventilatora za izduvavanje zaduha, pa će radnici raditi u većoj tišini, kao deo dogovora rukovodstva i Samostalnog sindikata za poboljšanje mikroklime i motivisanje svih zaposlenih. Kažu da je to, uključujući i zarade, koje su znatno više od proseka kruševačke privrede, u zajedničkom interesu, baš kao i konkurentnost koju su postigli u odnosu na slične evropske fabrike.

Ostale vestiArhiva