Beč, Beograd - Beograd je voljan da da sve osim nezavisnosti, a Priština ne želi ništa osim nezavisnosti - rekao je specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, sumirajući rezultate prvih direktnih pregovora najviših zvaničnika Srbije i Kosova.
Na prvim direktnim pregovorima predsednika i premijera Srbije i privremenih kosovskih institucija o budućem statusu Kosova, održanim juče u bečkoj palati Niderosterajh (Nova Austrija), predstavnici dva tima izneli su, kako kaže Ahtisari, potpuno oprečna viđenja konačnog rešenja za državno-pravni status i međunarodni položaj južne srpske pokrajine. U razgovorima završenim nešto pre 17 časova premijer i predsednik Srbije Vojislav Koštunica i Boris Tadić predložili su široku autonomiju za Kosovo koje bi ostalo u sastavu Srbije, dok su predsednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiu i Agim Čeku insistirali na bezuslovnoj nezavisnosti već od 2007. godine.
Ahtisari, koji je predsedavao prvim direktnim pregovorima o statusu Kosova, naveo je da se susret odvijao u "dobroj atmosferi" i najavio, kako prenosi Beta, da će pregovori biti intenzivirani, te da bi se početkom avgusta mogla održati još jedna runda pregovora o statusnim pitanjima.
Naglašavajući želju Srbije da se dogovorom dođe do kompromisa, premijer Koštunica je istakao da Srbija neće pristati na promenu granica.
- Dobro je da se za ovim stolom jasno čuje naš stav da Srbija neće prihvatiti da se na 15 odsto njene teritorije pravi neka druga država. Naš je čvrst stav da jednostavno treba zaboraviti pomisao da je za budući status Kosova i Metohije moguće naći rešenje koje bi bilo suprotno evropskim standardima, strano evropskom iskustvu i protivno načelima međunarodnog prava - rekao je Koštunica.
Prema rečima Borisa Tadića, "delegacija kosovskih Albanaca u glavni grad Austrije nije došla da bi pregovarala, već da saopšti ultimativni zahtev za nezavisnost Kosova".
Predstavljajući platformu kosovskih institucija, Sejdiu je rekao da kosovski Albanci očekuju nezavisnost Kosova do kraja ove godine:
- Želim pred vama da kažem da mi na Kosovu i u regionu očekujemo da se proces okonča pred kraj ove godine nezavisnošću Kosova. Za naš narod nema značajnijeg procesa od onoga koji ima za cilj utvrđivanje konačnog statusa Kosova.
- Cilj naših razgovora je nesumnjivo da dođemo do kompromisnog rešenja za budući status Kosmeta - rekao je juče u bečkoj palati Niderosterajh srpski premijer Vojislav Koštunica, predstavljajući predlog Beograda da se Kosovu omogući široka autonomija u okviru Srbije.
Zahvaljujući se Martiju Ahtisariju, specijalnom izaslaniku UN, što je uspeo da organizuje jučerašnji razgovor, Koštunica je posebno naglasio činjenicu da se bečki razgovori vode pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti UN.
- Okvir za naše razgovore utvrđen je sasvim jasnim pravilima. Tu pre svega mislim na načela i pravila koja proizlaze iz Povelje UN, Helsinškog završnog akta i Rezolucije SB 1244, a sva tri dokumenta nedvosmisleno garantuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i njene međunarodno priznate granice. Ovo je zaista važna prilika da srpska i albanska strana, zajedno s gospodinom Ahtisarijem, razmotre budući status Pokrajine, poštujući svakako načela na kojima počivaju same UN i zapravo celokupan međunarodni poredak.
Koštunica je rekao još da su "okviri i domašaj našeg razgovora jasno utvrđeni evropskim standardima koji propisuju način na koji se rešavaju pitanja nacionalnih manjina, kakav je slučaj s albanskom zajednicom u Pokrajini". Suštinska autonomija za Kosovo i Metohiju mora biti garantovana i konkretizovana ustavnim rešenjem koje bi bilo rezultat pravog ustavnog dogovora, smatra srpski premijer.
- Suština ovog predloga je u tome da principi i konkretna rešenja, do kojih treba da dođemo u pregovaračkom procesu, budu ne samo uključeni u red najviših ustavnih obaveza Srbije i Kosova i Metohije, već i međunarodno garantovani. Reč je, kao što sam naglasio, o obliku ustavnog rešenja za Kosovo i Metohiju unutar Srbije koji nazivamo suštinskom autonomijom. Ona bi bila garantovana Opštim sporazumom i Ustavom Srbije koji bi sadržavao njene osnovne principe. Pokrajina bi samostalno obavljala poslove i zadatke neophodne za njen unutrašnji ekonomski, socijalni i kulturni razvoj i Kosovo bi moglo da preuzme najveći deo odgovornosti za svoj privredni razvoj i dobrobit građana. U okviru samostalnih nadležnosti Pokrajina bi raspolagala finansijskom autonomijom, što podrazumeva poresku politiku, politiku javnih prihoda, ulaganja i rashoda. Srbiji bi, prema ovom konceptu podele nadležnosti, pripale funkcije koje proizlaze iz njenog ustavnog ustrojstva. To su nadležnosti vezane za njenu ulogu u međunarodnim odnosima kao suverene države i tu pre svega mislim na spoljne poslove i kontrolu granica. Funkcije odbrane ne bi se sprovodile u Pokrajini, jer bi Pokrajina, kako je to rečeno u izlaganju predsednika Tadića, bila demilitarizovana - rekao je Koštunica.
Prema ovom predlogu Srbija bi zadržala određen broj zaštitnih funkcija - u oblasti osnovnih prava, u zaštiti svog verskog i kulturnog nasleđa u Pokrajini, kao i u oblasti posebnih carinsko-inspekcijskih poslova, dodao je Koštunica, navodeći da bi se Ustavom utvrdile oblasti saradnje između Beograda i Pokrajine "u cilju svakog uklanjanja prepreka slobodnom kretanju ljudi, robe, kapitala i usluga".
- Bili bi, osim toga, utvrđeni posebni oblici saradnje u pojedinim sektorima kao što su bankarstvo i platni promet, usklađivanje poreske politike, infrastrukturni sistemi, komunikacije, što bi suštinski doprinelo ekonomskom razvoju i bržem uključivanju u evropske integracione procese.
Prema platformi Beograda, ustavne nadležnosti KIM sprovodile bi pokrajinske institucije zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Ponavljajući spremnost Srbije na dogovor i kompromis, srpski premijer je rekao da je predlog ustavnog rešenja za budući status KIM koji je izneo bečkim sagovornicima "u najvećoj meri otvoren".
- Tokom svih rundi razgovora u Beču nudili smo detaljne dokumente o poziciji Kosova, o nizu tehničkih pitanja: reformi lokalne uprave ili decentralizaciji, kulturnom nasleđu, ekonomskim pitanjima - rekao je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.

PREMA REČIMA PREDSEDNIKA KOSOVA, NEREŠENO PITANJE STATUSA OMETA EKONOMSKI RAZVOJ I "HRANI POLITIČKE TENZIJE":
- Dalje odlaganje zaokruživanja statusa Kosova nije u interesu nikoga na Kosovu, nikoga u regionu i snažno verujemo da nejasnoća i odugovlačenje idu na štetu opšte stabilnosti i mira u Jugoistočnoj Evropi - rekao je Sejdiu, zahtevajući da se proces pregovora završi u što kraćem roku, jasnim i nedvosmislenim rešenjem statusa.
Sejdiu je naveo da je nepokolebljiva i nesalomiva volja najvećeg broja građana Kosova da ono postane nezavisna i suverena država.
- To je volja većine građana Kosova već duže vreme, čak i mnogo pre represije i genocida u vreme Miloševićeve vladavine - rekao je predsednik Kosova.
- Institucije i narod Kosova snažno su opredeljeni da se na Kosovu instalira pravna država s naprednim zakonskih rešenjima za zaštitu manjina i njihovog predstavljanja u institucijama Kosova - rekao je Sejdiu.
Predsednik Kosova je pozvao zvanični Beograd da kosovskim Srbima preporuči da okončaju bojkot rada institucija i omogući im da zauzmu mesta koja im pripadaju u Vladi i drugim institucijama Kosova.
- Oni su dobrodošli i uvek će biti dobrodošli. Njihovo trenutno odsustvo ometa naš rad na stvaranju zajedničkih institucija, ali ne zaustavlja taj posao - zaključio je Sejdiu, predstavljajući platformu kosovskih institucija.
Predsednik Srbije Boris Tadić je, sa svoje strane, rekao da vlasti u Beogradu očekuju rešenje do kojeg bi se došlo demokratskim putem, dijalogom i kompromisom i koje bi zadovoljilo interese obeju strana u pregovorima.
- Poslednje dve decenije bile su izuzetno teške za sve stanovnike Pokrajine. Naša je odgovornost da to imamo na umu ako želimo da sledeća generacija nauči da se razlike i sporovi rešavaju dijalogom, a ne pretnjama i nasiljem - rekao je predsednik Srbije.
Tadić je ocenio da bi samo kompromisno rešenje bilo razumno, realistično i saglasno s međunarodnim pravom i kao takvo bi imalo podršku pregovaračkog tima i državnog rukovodstva Srbije.
- Možda ćemo danas zaključiti da smo veoma daleko od saglasnosti o budućem statusu Kosova i Metohije. Ali, prevazilaženje razlika počinje njihovim jasnim definisanjem - rekao je predsednik Srbije.
Kompromisno rešenje bilo bi, prema njegovim rečima, rešenje bez pobednika i poraženih i njegovim postizanjem bila bi stavljena tačka na dugu istoriju srpsko-albanskih sukoba. Tadić je naglasio da dosadašnji tok pregovora tokom kojih su rešavana tehnička pitanja nije rezultirao rešenjima koja bi srpskom narodu na Kosovu i Metohiji garantovala opstanak.
- Premijer Koštunica i ja smo zbog toga pre mesec i po dana pokrenuli inicijativu da se što pre sklopi sporazum o decentralizaciji vlasti u Pokrajini i zaštiti Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. Takav sporazum, s čijom primenom bi trebalo početi odmah, nedvosmisleno bi pokazao dobru volju i politički realizam svih učesnika u pregovorima - rekao je Tadić.
Dodao je da bi takav sporazum suštinski poboljšao političke prilike na Kosovu i dao veliki podsticaj do sada nedovoljno uspešnom pregovaračkom procesu. Predsednik Srbije je rekao da očekuje da će se obe strane složiti da je potrebno tragati za sporazumnim rešenjem i da će biti postignut dogovor o praktičnim koracima na tom putu.

Koštunica nije bio na zajedničkom ručku

Premijer Srbije Vojislav Koštunica nije bio na zajedničkom ručku koji su za učesnike sastanka priredili međunarodni posrednici predvođeni Martijem Ahtisarijem. Koštunica je sa savetnicima napustio palatu Niderosterajh radi konsultacija, rekli su agenciji Beta izvori iz Vlade Srbije

Kontakt grupa pozdravlja POČETAK pregovora o statusu Kosova

Kontakt grupa za Kosovo pozdravila je spremnost Beograda i Prištine da u direktnom razgovoru razmotre ključno pitanje statusa i izrazila nadu da će obe strane pokazati konstruktivno angažovanje, fleksibilnost i spremnost da se postigne realno rešenje zasnovano na kompromisu. Predstavnici Kontakt grupe, kao i EU i NATO, prisustvovali su pregovorima.
Kontakt grupa, koju čine SAD, Nemačka, Rusija, Francuska, Velika Britanije i Italija, pozdravila je i napore specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija na izradi predloga koji bi obezbedio jak osnov za demokratsko, multietničko Kosovo, u kojem su prava svih građana u potpunosti zaštićena. Kontakt grupa ponavlja da bi "trebalo učiniti sve moguće napore da se rešenje postigne tokom 2006. godine".

Ostale vestiArhiva