Dinar je i danas pao za 11 para, pa će po zvaničnom srednjem kursu NBS jedan evro vredeti 99,6337 dinara. NBS je intervenisala prodajom 25 miliona evra.
Ali debate o tome da li treba prodavati devizne rezerve i braniti domaću valutu i dalje su aktuelne.
- Centralna banka je nezavisna institucija, ali kao bivši guverner smatram da je vreme da NBS brzo reaguje na međubankarskom tržištu i spreči dalji pad dinara. Verujem da će guverner to i učiniti zato što je trenutna vrednost dinara na gornjoj granici, koja je već sada zabrinjavajuća. U uslovima zamrznutih plata i penzija, pad dinara od nekoliko procenata direktno je i pad standarda za isti taj procenat - kaže za „Blic“ ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
Guverner Radovan Jelašić ponovio je juče da je osnovni cilj ove institucije da održava stabilnost cena i da će agresivnije reagovati prodajom deviznih rezervi ukoliko kurs ugrozi inflaciju.
- Teško da će dinar biti kao pre godinu i po dana - 76 ili 77 dinara za evro. Nemojte zaboraviti da je u poslednja tri meseca bilo mnogo manje direktnih stranih investicija i priliva deviza nego ranije - rekao je guverner gostujući na Radiju B92.
Ističući da svaki put kada je dnevni promet prenizak NBS proda određenu sumu evra da bi tržište funkcionisalo, on je naveo da je za poslednja tri meseca prodato manje deviza nego u tom periodu lane i da je slabljenje dinara za ta tri meseca manje nego što je tada bilo.
Jelašić smatra da bi država mogla da odobri subvencionisane kredite isključivo u dinarima, čime bi se obezbedilo da se ne poveća rata kredita, bez obzira na kurs domaće valute.
Dejan Šoškić, član ekonomskog tima Vlade Srbije, takođe podržava guvernera u odluci da obazrivo troši devizne rezerve.
- Mislim da pažljivo treba intervenisati iz deviznih rezervi i to samo u slučajevima kada postoje veće dnevne fluktuacije kursa odnosno kada se proceni da špekulacije i psihološki uticaji mogu podstaći nestabilnost u finansijskom sistemu. Deviznim rezervama ne treba otklanjati ozbiljnije realne debalanse na strani ponude i tražnje na deviznom tržištu jer takve mere, po pravilu, mogu dati neki efekat samo na kratak rok, a državu koštaju puno - kaže Šoškić za „Blic“.
Pavle Petrović, profesor ekonomije i urednik „Kvartalnog monitora“, pozdravlja odluku NBS da smanji nivo obavezne rezerve banaka, ali navodi da to neće promeniti kurs slabljenja dinara.
Ponavlja da je pre krize dinar bio precenjen i da mu je vrednost održavana preko stranog novca koji je ulazio u zemlju mahom kroz privatizacije.
- Polako izlazimo iz krize i trebalo bi da se svi parametri vrate na taj nivo, ali ni nama niti bilo kojoj drugoj zemlji neće poći za rukom da ostvarimo isti nivo stranih investicija kao ranije. To je onda pritisak na kurs koji mora lagano da pada i da se usaglašava sa snagom privrede - ističe Petrović.
Veruje da je za rast potreban slabiji dinar koji će stimulisati proizvodnju jer se pre krize ekonomija svodila na razvoj trgovine, sektora nekretnina i finansija.
- Na period od dve do tri godine, dobitnici će biti proizvođači i to oni koji izvoze. Posledica pada vrednosti dinara je smanjivanje potrošnje.

Ostale vestiArhiva