Za zakon je glasalo 127 poslanika, 17 poslanika Demokratske stranke Srbije bilo je protiv, dok poslanici ostalih poslaničkih grupa nisu bili prisutni u skupštinskoj sali. Zakon predviđa i niz drugih novina u radu republičkog parlamenta, među kojima su i intoniranje himne i raspoređivanje posebne jedinice Vojske Srbije na početku i završetku redovnih zasedanja, kao i obavezu poslanika da po potvrđivanju mandata polažu zakletvu. Zakletva glasi - "Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi". Prihvatanjem amandmana Liberalno-demokratske partije iz zakona je izbrisana odredba koja je predviđala da poslanik "slobodno raspolaže svojim mandatom u skladu sa Ustavom i zakonom koji reguliše izbor narodnih poslanika", tako da ovim pravnim aktom to pitanje neće biti regulisano. Sredstva za rad parlamenta biće obezbeđena u budžetu Republike Srbije, a parlament će imati svoj račun i samostalno će raspolagati sredstvima za rad i upravljati imovinom potrebnom za ostvarivanje nadležnosti.Prema zakonu, sekretar parlamenta priprema predlog skupštinskog budžeta i upućuje ga na usvajanje nadležnom odboru, koji ga posle usvajanja šalje nadležnom ministru. Kada se postigne saglasnost, predloženi skupštinski budžet se unosi u nacrt republičkog, a u slučaju da se ne postigne saglasnost vlada je dužna da u predlog zakona o budžetu Srbije uvrsti predlog skupštinskog budžeta usvojen od strane nadležnog skupštinskog odbora. Internu kontrolu izvršenja skupštinskog budžeta sprovodi interni revizor, koji je odgovoran generalnom sekretaru skupštine, a koji nadležnom odboru podnosi tromesečne izveštaje o korišćenju i raspolaganju sredstvima za rad. Vlada Srbije ne može bez saglasnosti Skupštine Srbije obustaviti izvršavanje skupštinskog budžeta. Primanja i druge naknade poslanika utvrđuju se posebnim zakonom, dok se, kada su u pitanju penzije republičkih poslanika, navodi da se to pravo stiče u skladu sa zakonom. Zakon predviđa i da poslanik koji ostvaruje primanja u Narodnoj skupštini po prestanku poslaničke funkcije ima pravo na naknadu primanja i to najduže šest meseci, a to vreme se može produžiti do sticanja prava na penziju, ali ne duže od šest meseci. To pravo ne pripada poslaniku kome je prestao mandat koji je pravosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.Poslanik kome je funkcija prestala u vreme trudnoće i porođaja ima pravo na naknadu plate po prestanku funkcije u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije, a najduže godinu dana. Poslanici uživaju imunitet u skladu sa Ustavom i zakonom i za usmeno ili pismeno izraženo mišljenje ili glasanje ne mogu biti pozvani na krivičnu i drugu odgovornost. Poslanik ne mož istovremeno da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost nespojivu sa poslaničkom funkcijom, a imaapravo da se u roku od dva meseca od dana kada mu prestne mandat vrati na rad kod poslodavca kod koga mu miruje radni odnos zbog toga što je izabran na funkciju poslanika. U zakonu je navedeno i da su stalna radna tela skupštine odbori, a privremena anketni odbori i komisije koji mogu formirati pododbore, a mogu angažovati i naučne i stručne radnike radi proučavanja pojedinih pitanja. Novina je i to što će u buduće skupština pored članova odbora birati i njihove zemenike. Skupština je dužna da odredbe Poslovnika uskladi sa odredbama zakona u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu zakona, a zakon će, kako je predviđeno, stupiti na snagu dan posle objavljivaja u "Službenom glasniku" tako da je moguće da već u utorak, 2. marta, počasna garda i intoniranje himne dočekaju poslanike na početku prolećnog zasedanja.

Ostale vestiArhiva