Beograd - Svetska štampa ocenjuje da je sastanak na vrhu u Beču o Kosovu završen u "pat poziciji" u kojoj su ušančena dva potpuno suprotstavljena stava - beogradski "sve osim nezavisnosti Kosova" i prištinski "ništa izuzev nezavisnosti". Kao malu ilustraciju ove nepomirljivosti, gotovo svi vodeći svetski dnevnici napominju da se predstavnici srpske i kosovske delegacije juče nisu rukovali. Njujork tajms piše juče da su se lideri Srbije i Kosova sastali da razgovaraju o budućnosti Kosova posle šest meseci očigledno besplodnih pregovora nižih zvaničnika, ali da je bilo malo znakova čak i najmanjeg kompromisa: sastanak je više je ličio na ponovno rovovsko utvrđivanje nego na angažovanje u pregovorima.
Britanski Gardijan navodi da je prvi samit premijera i predsednika Srbije i Kosova posle bombardovanja NATO 1999. samo podvukao suprotstavljene pozicije dveju strana o statusu Kosova, dok je francuski Figaro skup opisao kao "razgovor gluvih". Između predsednika Srbije Borisa Tadića i srpskog premijera Vojislava Koštunice, s jedne, i kosovskog predsednika Fatmira Sejdiua i premijera Agima Čekua, s druge strane, očekivao se "dijalog gluvih". "To je otprilike ono što se i dogodilo", piše danas "Figaro". Njihov direktan susret nije doprineo dobrom razvoju sastanka u Beču, a Koštunica je "čak odbio poziv na ručak koji je obema delegacijama uputio austrijski kancelar Volfgang Šisel", navodi francuski list. "Stavovi dve strane ostaju očigledno nepomirljivi", piše Figaro, dok Mond navodi i da su članovi delegacija, pre ulaska u salu za pregovore izbegli da se rukuju. "Beograd zna da je međunarodna zajednica odlučna da ‘polako’ isprati Kosovo ka nezavisnosti", piše Figaro koji prenosi i ocenu koordinatora Pakta za stabilnost Erharda Buseka da je "ta perspektiva neizbežna".
Nemačka štampa, okrenuta prevashodno zbivanjima na Bliskom Istoku, danas pretežno kratko izveštava o jučerašnjem sastanku delegacija Beograda i Prištine u Beču, ali su pojedini komentatori susret ipak proglasili istorijskim.
Dnevnik Velt navodi čak da je reč o "višestruko istorijskom sastanku ". I to, s jedne strane, zbog toga što "do pre nekoliko dana niko nije verovao da visoki predstavnici dve zaraćene strane zaista mogu da sednu za isti sto". "Ali, značaj ovog skupa prevazilazi ionako kompleksan, trenutno nerešiv problem određivanja budućeg statusa Kosova. Od konferencija u Jalti i Potsdamu pre 60 godina, ovo je prvi put da se diskutuje o pomeranju teritorijalnih granica u Evropi", navodi Velt.
List ukazuje na to da bi bio "presedan ako bi se Albancima dala nezavisnost". Taj presedan ne bi značio samo novu državu i nove granice na Balkanu, već i "povredu sopstvenog principa koji isključuje sve povrede teritorijalnog integriteta jedne države". List još navodi da je "za međunarodnu zajednicu od ogromnog značaja u kakvo će međunarodnopravno odelo biti stavljeno Kosovo". "To je jasno na primeru Rusije, kao sile s pravom veta u Savetu bezbednosti UN. Iako tradicionalno na strani Beograda, Moskva je signalizirala da će u Savetu bezbednosti podržati rešenje o nezavisnosti Kosova. U budućnosti bi Rusija mogla da se pozove na kosovski slučaj kada u kriznim regionima kao što su Transnistrija, Abhazija, ili Južna Osetija budu zahtevali suverenitet", piše Velt. List zaključuje da zbog toga "konačna odluka mora da bude dobro promišljena i da, "ako to bude, nezavisnost može da bude samo ograničena nezavisnost". "Kosovo ionako nije zrelo za više. Još važnije je da međunarodna zajednica mora još jednom da prizna da nije dovoljno promislila "rešenja koja je našla posle rata na Balkanu", zaključuje Velt.
Berliner cajtung ocenjuje, pak, da su kada je o Kosovu reč "dobitnici i gubitnici već odavno određeni, iako se međunarodna zajednica trudi da postigne kompromisno rešenje". Dnevnik navodi da će "na kraju Albanci i na papiru dobiti nezavisnost od Srbije koju de fakto već odavno imaju". "Odlučujuće je kako će Srbi podneti novi gubitak. Još više nego u slučaju izručenja Ratka Mladića, rastanak s Kosovom, time i s nacionalističkim mitom o žrtvi, pokazaće da li Srbija može iskreno da se suoči s prošlošću i da se okrene budućnosti", zaključuje Berliner cajtung.

Kosovski mediji: Finiš maratona za nezavisnost Kosova

Priština - Status Kosova sigurno neće ostati talac stavova Beograda koji i dalje teritoriju Kosova smatra svojom, ocenjuje danas prištinski dnevnik na albanskom "Zeri", dodajući da se takva ocena može uočiti iz stavova međunarodnih zvaničnika i izjave Kontakt grupe. Ističući da niko, ni međunarodni, ni kosovski zvaničnici, nisu očekivali pomak u prvom direktnom sučeljavanju stavova najviših predstavnika Prištine i Beograda, sem da obe strane jedna drugoj "u lice" kažu šta misle o statusu Kosova, Zeri posebno ističe značaj izjave Kontakt grupe, odmah po završetku sastanka "slonova".
"Dovoljno je videti izjavu Kontakt grupe i primetiti odlučnost međunarodne zajednice da se pridržava ranije utvrđene agende procesa utvrđivanja statusa Kosova koja predviđa da se pitanje statusa okonča do kraja ove godine rešenjem, koje je mnogo puta ponovljeno, da treba imati u vidu volju većine naroda Kosova i obezbediti snažnu zaštitu za manjine", piše list. Ocenjujući da je sastanak delegacija Prištine i Beograda u Beču istorijski i da obeležava početak poslednje etape procesa pronalaženja konačnog statusa Kosova, list zaključuje: "U finišu smo maratona nezavisnosti".

Ostale vestiArhiva