Penzionisani potpukovnik Duško Bajić (50), koji je prekjuče držao taoce u stanu u beogradskom naselju Cerak, nalazi se na lečenju u Vojnomedicinskoj akademiji.

Kako nezvanično saznajemo, njegovo zdravstveno stanje je stabilno, ali će neko vreme ostati pod stručnim lekarskim nadzorom.

I dalje nije sasvim poznato zbog čega je Bajić čitava dva sata držao ljude uz pretnju pištoljem, ali se pominje činjenica da se dugo lečio od takozvanog vijetnamskog sindroma, odnosno posttraumatskog stresnog sindroma, koji nastaje kao posledica katastrofalnih iskustava.

Kako pokazuju rezultati nekih istraživanja, oko 10 odsto populacije u Srbijiposle traumatičnih događaja „uđe” u posttraumatski stresni sindrom, što je i svetski prosek. Ipak, ne postoji tačna evidencija o ukupnom broju obolelih, jer se mnogi ne javljaju lekarima. Psihijatri objašnjavaju da su masovne traume posledica ratova koji su vođeni na području bivše Jugoslavije, ali i drugih uzroka – zemljotresa, saobraćajnih udesa, prirodnih i društvenih patnji.

Najviše iskustva u lečenju ovakvih vrsta trauma svakako ima Vojnomedicinska akademija, a dr Gordana Dedić, neuropsihijatar sa Klinike sa psihijatriju VMA, kaže da posttraumatski stresni sindrom spada u reakcije na težak stres i poremećaj prilagođavanja. Ukoliko traje sedam dana nakon stresnog događaja, oboljenje se javlja kao aktivna reakcija na stres i najčešće je prolaznog karaktera. Ona naglašava da probleme ima oko 35.000 ljudi, a da je sindrom najviše izražen kod 28,5 odsto.

– Problem se može javiti kod onih koji su bili ranjeni na ratištu ili koji su tamo doživeli smrt prijatelja. Ukoliko ne prođe brzo, ovaj sindrom može da se pojavi kao klinička slika posle šest meseci. Postoje tri grupe sindroma. Jedna obuhvata sindrom preživljavanja, kada osoba ima „fleš bekove” i kada stalno preživljava traumatično iskustvo. Drugi imaju sindrom izbegavanja situacije, kada se potiskuje razmišljanje vezano za sećanje ili neki razgovor, a treći imaju sindrom takozvane vegetativne prenadraženosti, kada čovek ima izlive besa, stalno je napet i ima teškoće u komuniciranju – istakla je dr Dedić.

Naša sagovornica napominje da se kod pojedinih ljudi javljaju i psihički problemi, zbog košmarnih snova, pojačane impulsivnosti i navike da brzo planu, a da najveće probleme imaju oni koji su bili izloženi maltretiranjima u logorima ili koji su bili ranjeni.

– Na ovim prostorima je vođeno više ratova u kontinuitetu, u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, pa su neki mogli da prožive više stresnih situacija, da dođe do akumulacije takvih događaja, i da se ispolji klinička slika. Poststresni sindrom je najčešće udružen sa alkoholizmom, ili sa psihogenim poremećajima. Oboleli moraju da se jave lekaru i da se leče, jer je to neophodno. Mnogi imaju simptome, ali imaju strah od psihijatra ili ne žele da budu etiketirani – dodala je naša sagovornica.

Ostale vestiArhiva