Dogovor Kfora i KPS koji se tiče srpske sakralne baštine već je postignut, tvrde izvori Danasa, mada država Srbija i SPC poslednjih meseci pokušavaju da ubede međunarodnu zajednicu da manastiri koji su još pod zaštitom Kfora ostanu i dalje briga međunarodnih vojnih snaga, čiji se broj pripadnika na KiM, ranijom odlukom NATO, drastično smanjuje.

Iz eparhije raško-prizrenske (ERP) juče je saopšteno da je „Eparhija ozbiljno zabrinuta zbog namere Kfora da obezbeđenje spomen obeležja na Gazimestanu preda u nadležnost KPS“. U saopštenju se navodi da je Sveti arhijerejski Sinod poslao u Berlin i Pariz delegaciju s vikarom ERP episkopom lipljanskim Teodosijem na čelu. Zadatak delegacije je da političkim predstavnicima Nemačke i Francuske, kao i zvaničnicima Uneska, prenese zabrinutost SPC i njenih vernika zbog odluke o smanjenju snaga Kfora.

Kako Danas nezvanično saznaje u izvorima bliskim crkvenom vrhu, ovu delegaciju, koja je krajem 2009. zbog istog problema već posetila Rim i i Brisel (NATO i EU), čine predstavnici SPC i Ministarstva spoljnih poslova Vlade Srbije. U SPC ističu da crkveni i državni zvaničnici već mesecima upozoravaju da je predaja objekata koje još čuva Kfor neprihvatljiva i da KPS ne može da obavlja tu dužnost.

Iako prištinski mediji na albanskom jeziku najavljuju da bi do kraja marta KPS od Kfora trebalo da preuzme i manastir Budisavce, metoh Pećke patrijaršije, izvori Danasa u sedištu SPC tvrde da sa Zapada stižu uveravanja da će posle predaje Gazimestana proces biti usporen i da se nove odluke neće donositi po automatizmu. SPC će, kako stvari stoje, morati da nastavi da s Kforom traži alternativna rešenja za bezbednost njenih objekata na KiM. KPS, tvrde izvori s terena, već obezbeđuje neke obnovljene crkve koje nisu bile pod zaštitom Kfora.

Oliver Ivanović, državni sekretar Ministarstva za KiM, kaže za Danas da je Kfor „ranije obavestio Beograd da će zbog smanjenja broja vojnika u svom sastavu preneti poslove obezbeđenja srpskih kulturnih spomenika na KPS, ali nije pominjao objekte pojedinačno“. Ivanović kaže da je Ministarstvo za KiM zbog predaje Gazimestana KPS pismima obavestilo komandu Kfora i zajedničku komisiju za sprovođenje Vojno-tehničkog sporazuma o neslaganju Beograda sa ovim potezima. On kaže da je resorno ministarstvo preduzelo sve što je moglo, a da je sve ostalo u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova.

Na pitanje zbog čega zvanični Beograd ne traži da, u skladu s Rezolucijom 1244 SB UN, poslove obezbeđenja srpske baštine na KiM obavlja „srpsko osoblje“, Ivanović odgovara da je za to potrebna saglasnost NATO, koji se ne čini previše raspoložen za vraćanje na KiM bezmalo 1.000 vojnika i policajaca iz Beograda. Prema Ivanovićevim rečima, Srbija je od 1999. u više navrata tražila povratak vojske i policije na KiM, ali ne i sada u vezi s zaštitom crkava, manastira i spomenika.

Osam manastira „crvena linija“
Kfor na KiM još obezbeđuje osam „živih“ srpskih manastira: Pećku Patrijaršiju, Visoke Dečane, Budisavce, Gorioč, Devič, Zočište, Svete Arhangele kod Prizrena i Gračanicu. Za SPC, kako je Danasu rečeno, ovim osam svetinja „crvena linija“. Zočište i Sveti Arhangeli su odbili predloge Kfora da o njihovoj bezbednosti brine KPS. Početkom februara lokalni Kfor je obavestio episkopa raško-prizrenskog Artemija da će se povući ispred Gračanice, s čime s eon nije složio. Posle uvođenja privremenih mera uprave u ERP, ništa nije menjano u obezbeđenju Gračanice.

Ostale vestiArhiva