U bombardovanju, koje je završeno 9.juna potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN-a, teško su oštećeni infrastrukturni i privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulutre. Prema različitim procenama poginulo je između 1200 i 3500 ljudi.

Vazdušni napadi počeli su oko 19 i 30 a tadašnja vlast na čelu sa Slobodanom Miloševićem proglasila je ratno stanje.

"Dragi građani, smatram da je Narodna Skupština veoma ispravno postupila kada je donela odluku da ne prihvati prisustvo stranih trupa na našoj teritoriji. U ovom trenutku, kada smo izložen pretnjam i opasnosti od NATO pakta, svako treba da radi svoj posao“, kazao je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević.

U zemlji će danas biti obeležen Dan sećanja na žrtve bombardovanja.

Tačno u podne oglasiće se sirene koje će simbolično emitovati znak za prestanak vazdušne opasnosti u trajanju od 60 sekundi. Svim stradalim u NATO agresiji pomen će služiti patrijarh Irinej u hramu Svetog Marka u Beogradu.

Iako je od bombardovanja prošlo 11 godina, posledice su još uvek vidljive. Među onima u glavnom gradu ističe se zgrada generalštaba Vojske, na uglu Nemanjine i kneza Miloša.

Još 2006. godine je postojao plan da se srušeni objekti generalštaba u centru grada prodaju ili preurede u muzejski prostor. Načelnik uprave za informisanje Petar Bošković tada je rekao da se pregovaralo unutar vlade o tome šta da se radi sa srušenim objektima.

"Primera radi, stara zgrada generalštaba preko puta zgrade Vlade Srbije biće rekonstruisana tako što će se obnoviti fasada, u saradnji sa Skupštinom grada Beograda, kojoj će se ustupiti deo Vojnog muzeja i još jedna zgrada Vojno- penzionog fonda. Zgrade tzv. starog generalštaba su u planu za otuđenja, što podrazumeva tri načina- iznamljivanje, zamena ili prodaju", rekao je 2006. Bošković.

Od tada s tim srušenim objektima ništa nije urađeno.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac predložio je prošle godine da se zgrade generalštaba zamene za druge koje se nalaze na Dedinju i da se na jednom mestu objedine sve bezbednosne službe.

Za 78 dana bombardovanja porušeno je 540 objekata, 58 mostova i 30 000 kuća. Materijalna šteta procenjuje se na 30 milijardi dolara.

Obnova zemlje počela je već u junu 1999.godine i njom je rukovodio tadašnji direktor direkcije za obnovu Milutin Mrkonjić

Ostale vestiArhiva