Radoslav Stojanović, profesor prava i šef pravnog srpskog tima u procesu sa Bosnom i Hercegovinom, kaže za „Blic“ da bi sva ta pitanja trebalo rešiti u procesu nacionalnog pomirenja koji bi trebalo da bude deo dogovora o povlačenju tužbi.
- U ratovima tokom devedesetih nije počinjen genocid, ni srpska ni hrvatska strana ga nisu počinile, pa tako ni jedna tužba za genocid nema šansi za uspeh. Iako mnogi u Srbiji smatraju da je tokom akcije „Oluja“ počinjen genocid, to nije tačno, jer proterivanje stanovništva nije genocid, tako je već presuđeno u bosanskom slučaju. Nakon susreta predsednika Srbije i Hrvatske jasnoje da bi do vansudskog dogovora moglo da dođe vrlo brzo, s tim da Vlada Hrvatske mora prvo da povuče tužbu pred sudom u Hagu, a zatim bi Vlada Srbije to isto uradila, s tim što bi uz tu odluku morala da zatraži ekspertku analizu i predloži najbolje načine da se otklone prepreke za budućnost naroda u obe zemlje. Morao bi, dakle da se pokrene proces nacionalnog pomirenja – objašnjava Stojanović za „Blic“.
On smatra da bi, umesto formulacija „vansudska nagodba ili poravnanje“ trebalo govoriti o potrebi vansudskog dogovora, jer u slučajevima građanskog rata, ne može biti reči o nekim naknadama i reparacijama, „već se mora ustanoviti sistem institucija kojima će se doći do pomirenja dva naroda, komišija koji i posle rata nastavljaju da žive jedan pored drugog“.
- Dve strane bi morale da se dogovore o uspostavljanju procedura koji je jako komplikovan i zove se proces nacionalnog pomirenja. Jedan od modela kako bi to moglo da izgleda jeste da, recimo, delegacije dve strane sednu za sto i da rešavaju jednu po jednu otvorenu tačku i zločin. I to tako što će svaka strana za svaki zločin priznati da je on urađen u ime srpskog ili hrvatskog naroda i osuditi taj zločin – kaže Stojanović.
On ističe da nacionalno pomirenje podrazumeva kazne za sve one koji su izvršili zlodela. Kažnjavanje ratnih zločina, a posebno njihovo hvatanje i zatvaranje jedan je od uslova koji se u Hrvatskoj pominju kao uslov vansudskog rešavanja spora sa Srbijom. Predsednik Ivo Josipović je, najavljujući mogućnost vansudskog dogovora sa Srbijom prilikom nedavnog neformalnog susreta sa Borisom Tadićem, naveo još da su važna pitanja utvrđivanja granica, pronalaženja nestalih i vraćanja blaga koje je tokom devedesetih izneto iz Hrvatske. Hrvatski novinari sa kojima je „Blic“ juče razgovarao naglašavaju da je predlog Josipovića naišao na prilično pozitivan odjek u javnosti i da nije bilo negativnih reakcija.
- Iz hrvatske Vlade već su nagovestili da se ne može očekivati ratna odšteta i naveli da su najznačajnija pitanja koja treba rešiti hapšenje ratnih zločinaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, pronalaženje oko 1.000 nestalih i povratak kulturnog blaga. Mislim da se ne očekuje ništa drugo, mada bi dobroj atmosferi sigurno doprinelo kad bi se predsednik Tadić češće ograđivao od režima Slobodana Miloševića. Potrebno je brzo krenuti u vansudski dogovor i smatram da, ako se ima u vidu da je spor sa Slovenijom rešen za svega dva meseca, to isto mogao biti slučaj i sa odlukom da se ide na vansudsko poravnanje Srbije i Hrvatske – kaže za „Blic“ Željko Trkanjac, urednik zagrebačkog „Jutarnjeg lista“.
Hrvatska premijerka Jadranka Kosor izjavila je da vlada još nije razmatrala mogućnost povlačenja tužbe za genocid protiv Srbije i istakla da je potrebno razgovarati kako bi se riješila otvorena pitanja, posebno sudbina nestalih osoba.

Ostale vestiArhiva