Najveći heroji komunističke borbe završili su na Golom otoku, a Udba nije prezala od toga da uposli ustaše, koje su postajale najbrutalniji mučitelji u tom logoru i u zatvorima širom bivše Jugoslavije. Ovim rečima Zoran Ašanin, predsednik Udruženja golootočana Vojvodine, opisuje stanje u Jugoslaviji 1948. godine, kada je osnovan, kako kaže, najsuroviji koncentracioni logor u modernoj istoriji, ističući da su Rezolucija Informbiroa i sukob između Tita i Staljina bili samo izgovor da se Josip Broz obračuna s bivšim saborcima. A muke političkih zatvorenika nedavno su ponovo izišle na svetlost dana i to posle javnih nastupa Jova Kapičića, jednog od načelnika Udbe i tvoraca Golog otoka.

Prema rečima Zorana Ašanina, u Vojvodini je potvrđeno oko dvesta presuda za rehabilitaciju golootočana, a još 600 zahteva čeka na procesuiranje, dok ih u Srbiji čeka 2.000. Naš sagovornik smatra da će te presude izmeniti istoriju koju poznajemo.

Kako je počelo? Po Ašaninu, novi komunistički vladari su posle rata počeli bezočno da se bogate. Na to su reagovale prave patriote i intelektualci, golootočanke i golootočani, napominje Ašanin.

– Sukob između jugoslovenske i ruske komunističke partije je postojao, ali nije bilo razloga da se čitav narod uvuče u to – kaže Ašanin.

S predznanjem o brutalnim sredstvima torture kasnije je organizovano satiranje duha i tela zatočenika na Golom otoku.

– Prema tvrđenju Jefta Šašića, komandanta KOS-a, koji je poslao 9.000 vojnih lica na Goli otok, samo pet odsto ljudi je tamo bilo zatočeno zbog Informbiroa. Ostali su zatvarani zato što su se bunili protiv privilegija i bogaćenja – kaže Ašanin.

A kada je došlo vreme za obračun s „neposlušnima”, Josip Broz Tito angažovao je, govori Ašanin, Juraja Špilera, zloglasnog islednika Kraljevine Jugoslavije, koji je za vreme rata bio angažovan kao glavni gestapovac u Banatu. On je posle rata uhapšen.

– Njega je zatim isleđivao udbaš Tihomir Acketa, moj poznanik, koji je, saznavši o kakvom se čoveku radi, o tome obavestio Josipa Broza. Špiler u zatvoru dočekuje 1948. godinu – govori Ašanin.

Tada, tvrdi Ašanin, Broz angažuje Špilera da se opet bavi svojim poslom, kao vrhunski stručnjak za torturu, te ga dovode u Titov Vrbas, gde obučava oficire KOS-a kako da muče i obavljaju istrage.
– Odatle je prešao na Frušku goru, gde pred svojim đacima, islednicima Udbe, muči Andriju Hebranga i Sretena Žujovića. Žujovića lomi odmah i on se izvinjava Brozu i drugovima. Hebrang nije hteo da se izvini i ubijaju ga na Fruškoj gori. Špileru se od 1954. godine gubi svaki trag – govori Ašanin.

Pored Jova Kapičića, koji je kao načelnik Ozne bio zadužen za logore, za Goli otok bivaju angažovani Ante Raštegorac, Đorđije Nešić, Savo Pređa, Krcun, Vojo Biljanović, Džemal Bijedić, Ranko Balorda... a u najsurovija mučenja na Golom otoku i u zatvorima širom Jugoslavije zatim su uključene ustaše i mladomuslimani, pripadnici zloglasne Handžar-divizije, tvrdi Ašanin. Oko 250 ustaša i 50 mladomuslimana odvedeno je u manastir Dobrićevo, nekoliko kilometara od Bileće. Tamo su pripremani za odlazak u logore, gde će se predstaviti kao informbirovci, kako bi maltretirali golootočane. Za nagradu, smrtna kazna na koju su osuđeni bila im je zamenjena s 25 godina robije. Oni su im obećali 10 godina na Golom otoku, a svi su pušteni posle pet godina.

– Boro Viskić, alijas Ratibor Mikulić, bio je poručnik Udbe ubačen na Goli otok. U mladosti je bio ustaša i po toj osnovi je uhapšen. Vilko Fijumen, ustaški oficir, 1951. godine se pojavio na Svetom Grguru kao sobni starešina. Tugomir Kovačević, učitelj iz Bosne, čuveni ustaša, bio je jedan od najvećih zlikovaca na Golom otoku. S njima su bili Anđelko Tvrtković i Rajko Kopavnik. Pa Stevan Nikolić Puhalo i Nikola Plećaš. Što se tiče Handžar-divizije, na Golom otoku su ljude mučili Fikret Mandžuka, Omer Pašić, Hamza Galijašević, Fadilj Duraković – nabraja Zoran Ašanin. O ovome je, govori Ašanin, svedočio Fadilj Duraković.

Što se funkcionerskog vrha tiče, Zoran Ašanin kaže da je Jovo Kapičić prisustvovao jednoj od prvih tura zatvorenika koje su stigle na Goli otok.

– Kapičić i Vladimir Rolović su došli da vide kako će se ponašati zatvorenici i njihovi islednici, posmatrali su sve to s jednog brdašceta. U prvom stroju koji je prošao kroz špalir, od zverskih batina, umrlo je 27 ljudi. A Kapičić ovih dana tvrdi da nije bilo ubijenih. Tada su skočili i Kapičić i Rolović, posle je dolazio i Krcun, da se to ne bi ponovilo. Jer, nije bila ideja da se ubije, nego da se uništi duh. Da se širi strah godinama kasnije – ističe Zoran Ašanin.
Jovo Kapičić se, kaže naš sagovornik, susreo i s dr Blažom Raičevićem, jednom od prvih žrtava Golog otoka.

– Blaža Raičevića je izmučenog pred Jova Kapičića doveo Steva Avramov, svedok. Kapičić je rekao: „Blažo, vidi na šta ličiš! Daj da te šaljemo kući”, i zatim ga je ponudio cigaretama, a Blažo je udario po paklici i cigarete su se prosule po podu. Hteli su da ga biju, ali Kapičić nije dao. Uveče je Raičević ubijen, pred sinom. Nogama su mu skakali na grudi – govori Ašanin.

Ljudi koji su zloglasnim brodom „Punat” stizali na Goli otok i dalje se teško odlučuju da progovore. O mučenju sipanjem vode u nozdrve, „kiblarenju”, nošenju tragača... Zoran Ašanin kaže da je to važno, kako bi se otkrila i sačuvala istina. Ašaninu je otac Radivoje tri i po godine proveo na Golom otoku, a tamo su, kako tvrdi, umrla i njegova dva strica. Njihova tela nikad nisu pronađena.

Ostale vestiArhiva