Tadić je, otvarajući u Skupštini Srbije prvu Nacionalnu konferenciju o decentralizaciji, istakao da Srbija mora pronaći nova rešenja za decentralizaciju, jer se ne može oslanjati na modele iz prošlosti ili one primenjene u nekim velikim državama, kakve su Poljska, Nemačka ili Španija.
"Svaki pogrešan pristup decentralizaciji je opasan i može proizvesti kontraefekat, i, umesto poboljšanja društva, možemo doći u situaciju da izazovemo šok", upozorio je Tadić.
Predsednik Srbije je poručio da je decentralizacija dugotrajan proces za koji se društvo mora pripremiti opsežnim radom na polju saobraćajne i telekomunikacione infrastrukture.
"Svaka tema o decentralizaciji i novoj promeni ustava je izlišna ako se ne stvore materijalne i fizičke pretpostavke da se do decentralizacije dođe", smatra predsednik Tadić.
Prema njegovim rečima, to je dugotrajan društveni proces koji zahteva "plan bolji od svakog koji je Srbija do sada imala".
"Kome treba opština ako nema puta kojim do nje može da se dođe? Investicija u putnu mrežu je zato najveći nacionalni cilj u narednih deset godina", istakao je Tadić.
"Ne može se doći do građanina, do seljaka gde god on da živi samo admnistrativnom odlukom. Moramo da obezbedimo fizičke uslove da se do njih stigne, gradeći saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu", objasnio je Tadić.
Prema njegovim rečima, mapa ekonomskih aktivnosti i infrastrukture se poklapa sa populacionm mapom, što znači da tamo gde nema stanovništva nema ni privrednog razvoja.
Predsednik je istakao da je depopulizacija, migracija stanovništva iz pojedinih delova Srbije, danas najveći državni problem, a da decentralizacija mora upravo pružiti efikasan odgovor i rešenje tog problema.
"Teritorijalna organizacija Srbije treba da omogući funkcionisanje života u svim delovima zemlje. To se ne može učiniti preko noći i ako se oslanjamo na princip želja", naveo je Tadić.
Drugi najveći problem Srbije, kako je istakao, jeste "destrukcija" obrazovnog sistema, koja već ima dalekosežne posledice.
"Investicija u obrazovanje i nauku je investicija u buducnost i nikakva decentralizacija nam ne može pomoći ako ne ulažemo u obrazovanje. Ako nemamo svoja sredstva, moramo da se zadužujemo da ulažemo u budućnost", rekao je Tadić.
Prvi govornik na konferenciji bio je Jovica Petković, poljoprivrednik iz sela Miroševac u opštini Leskovac, koji je ispričao sa kakvim se problemima suočavaju žitelji tog sela zbog udaljenosti od administrativnih centara.

"Sprovesti princip subsidijarnosti"
Predstavnici evropskih organizacija koji su učestvovali na nacionalnoj konferenciji posvećenoj decentralizaciji složili su se da je najvažnije sprovesti princip subsidijarnosti i donošenje odluka približiti narodu u najvećoj mogućoj meri.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da EU pozdravlja nameru Srbije da sprovede referme i da se decentralizuje i naglasio da se to odslikava u prošloj, sadašnjoj i budućoj pomoći koju Unija u tom smislu daje Srbiji.
On je podsetio da je ta pomoć samo u finansijskim sredstvima iznosila više od 200 miliona evra.
Dežer je ukazao da ni EU nema opšteprihvaceni model decentralizacije i da svaka država-članica primenjuje sopstveni model, pa tako i Srbija treba da pronađe sistem koji ce njoj najviše odgovarati.
"Ključni princip jeste subsidijarnost, odnosno da se sve odluke donose na nivou što bližem samim gradanjima", rekao je on, dodajuć da decentralizacija treba samim građanima da donese više vlasti i više odgovornosti.
Prema Dežerovim rečima, lokalne vlasti moraju biti sposobnije i odgovornije, a neophodno je, takođe, da se uspostavi izborni okvir za decentralizaciju.
Ocenivši da je do sada mnogo učinjeno na tom polju, Dežer je rekao da ostaje da se radi na tri glavna domena, a to su: jasno raspoređivanje zadataka, transfer vlasništva i fiskalna decentralizacija.
Dežer je naglasio da građani ne smeju biti izuzeti ni ignorisani u procesu decentralizacije, jer su oni njen i subjekat i objekat.
Zamenik šefa Misije OEBS Tomas Mur rekao je da je cilj decentralizacije da se građanima približi vlast i da OEBS to smatra vitalnim delom podrške koju pruža Srbiji.
Po njegovim rečima, decentralizacija će doneti i ekonomsku dobrobit u vidu razbijanja monopola ali i političku u vidu direktnijeg učešća samih građana u donošenju odluka koje imaju uticaja na njihov život.
Mur je rekao i da se decentralizacija u Evropi pokazala kao uspešna, posebno u konfliktnim društvima, kao što je Španija i da Srbija mora da nađe sopstveni način na koji ce vlast biti podeljena između centra i regiona.
On je naglasio da decentralizacija nije nametnuta Srbiji spolja nego je Srbija sama krenula tim putem u cilju sopstvenog razvoja.
Specijalni predstavnik generalnog sekretara Saveta Evrope u Srbiji Konstantin Jerokostopulos rekao je da ova organizacija posebnu pažnju posvećuje regionima koje smatra fundamentalnim za demokratiju.
Prema njegovim rečima, SE se zalaže za sprovođenje evropskih standarda za stvaranje uspešne lokalne vlasti i za uspostavljanje nezavisnosti lokalnih zajednica.
"Odluke moraju biti formirane na najnižem mogućem nivou", rekao je on, dodavši da je plan Srbije za reformu lokalne uprave i decentraliazacija veoma važan korak.

Ostale vestiArhiva