Vesti
Politika
Poslanicima veruje samo bliža rodbina
06.04.2010. 12:00
Izvor: blic
Poslanicima veruje samo bliža rodbina
Poverenje u Skupštinu Srbije nije se povećalo ni nakon formalnih promena koje je doneo novi Zakon o Skupštini, dovođenja garde i hora, a ugled i rejting kreće se oko 15 odsto i niži je od rejtinga Evropske unije, vojske, crkve, pa čak i od Vlade Srbije i Haškog tribunala.
Pred praznike građani su Skupštinu gađali pokvarenim jajima, a istraživači iz CeSID-a i „Strateškog marketinga“ kažu za „Blic“ da je rejting tako nizak da ne može biti niži i da poverenje u poslanike ima tako mali broj građana „da se to svodi samo na njihovu bližu rodbinu“.

Svetlana Logar, direktorka „Strateškog marketinga“, kaže za „Blic“ da građani ni u trenucima povećanja optimizma, kakav je unelo stavljanje Srbije na belu šengensku listu, zasluge ne pripisuju poslanicima i da „nema indikatora da u ovim okolnostima rejting Skupštine može da skoči“.
- Nisko poverenje u Skupštinu građani imaju zato što vide i osećaju da se u njoj vodi stranačka boba i da sukobljavanje nije konstruktivno, u korist države. Vide da nije u pitanju sukob ideja već stranačkih interesa. Posle promena 2000. godine poverenje je bilo znatno veće, a prvi pad desio se vrlo brzo, u aprilu 2001. godine kada su se sukobili Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić, odnosno njihove dve stranke oko hapšenja i izručenja Slobodana Miloševića. Ljudi su to doživeli kao sukob političkih stranaka, a ne kao borbu za opštu dobrobit. Otada se rejting Skupštine sa neznatnim pomeranjima kreće između osam i 15 odsto. Jednom izgubljeno poverenje se teško vraća i Skupština od tada nije nikad zadobila poverenje čak ni trećine građana - kaže Logarova za „Blic“.

Prelomni trenutak u padu skupštinskog rejtinga koji pominje direktorka „Strateškog marketinga“ obeležen je oduzimanjem 21 mandata poslanicima Demokratske stranke Srbije. Trgovina mandatima i njihovo oduzimanje koji su, kao temelje za korupciju poslanika, obeležili period do 2006. godine, po mišljenju mnogih poznavalaca parlamentarne demokratije, osnovno su obeležje Skupštine i razlog njenog lošeg rada, ponašanja i još goreg ugleda u javnosti.
Situacija je zapečaćena Ustavom koji je uveo blanko ostavke i poslanike potpuno pretvorio u marionete stranaka, u puke izvršioce volje i interesa stranačkih lidera koje zanima samo visina njihove plate, naduvavanje dnevnica i mogućnost da zarade dobru penziju za kratko vreme, uz nerad.


Porast poverenja u Skupštinu dogodiće se, kažu istraživači, kada se poslanici osamostale u odnosu na partijske vrhuške i počnu da zastupaju interese građana koji su ih birali, a ne stranaka i njihovih finansijera. Preduslov za to je ukidanje blanko ostavki, što podrazumeva promenu Ustava, ali se i pre toga može uvesti usvajanjem novog zakona o lokalnim izborima, koji je već urađen i u Vladi Srbije čeka dozvolu Socijalističke partije Srbije. Zatim bi usledio i novi zakon o izboru narodnih poslanika koji je najavljen pre skoro dve godine, ali takođe nema konsenzusa u vladajućoj koaliciji da se ovaj zakon usvoji. Ukidanje blanko ostavki od Srbije zahtevaju Savet Evrope, Evropska unija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).