Oštre polemike pojedinih poslanika opozicionih stranaka sa ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem i međusobne uvrede, bacile su "u senku" izmene i dopune Zakona o regionalnom razvoju, kojima je predviđeno formiranje pet regiona u Srbiji.
Ministar Dinkić rekao je, obrazlažući poslanicima predloženi zakon, da se izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju broj statističkih regiona u Srbiji smanjuje sa sedam na pet, kako bi bio obezbeđen ravnomerniji regionalni razvoj i smanjene razlike između regiona.
Dinkić je naveo da su izmene zakona predložene u cilju ravnomernijeg regionalnog razvoja, zadržavanja stanovništva, ali i da Srbija, kako je naveo, ubuduće ne bi gubila teritorije, kao i što efikasnijeg korišćenja pretpristupnih fondova Evropske unije.
"Prvobitnih sedam statističkih regiona bili su nejednaki u broju stanovnika, a novoformiranih pet biće približno jednake snage u svakom pogledu, uključujući i broj stanovnika, kako bi bili uporedivi", rekao je ministar.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju predviđeno je formiranje pet regiona ujednačenih po broju stanovnika: Vojvodina, Beogradski region, region Šumadije i zapadne Srbije, južne i istočne Srbije i Kosova i Metohije.
"Zadatak ove vlade, ali i svake buduće vlade, biće da smanjuje razlike u stepenu razvijenosti regiona", istakao je Dinkić.
Dinkić je naveo da je bitna razlika u odnosu na postojeći zakon to što se neće osnivati nove agencije i zapošljavati nova administracija, već će postojeće agencije biti akreditovane za nove poslove.
Ministar je ukazao na važnost uspostavljanja decentralizacije u Srbiji, navodeći da se u tom procesu pošlo od formiranja statističkih regiona, ali da je krajnje i za Srbiju najbolje rešenje politička decentralizacija.
Dinkić je naveo i da je suština decentralizacije prenošenje što više političke i ekonomske moći, najpre lokalnim samoupravama, pa tek onda regionima, dodajući da Srbija ubuduće treba da teži modelu regionalizovane države, koji funkcioniše u Italiji, Španiji i najvećem broju evropskih zemalja.

Ada, Senta i Kanjiža - deo severnobačkog okruga
Vlada Srbije prihvatiće amandman Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) kojim se traži da Ada, Senta i Kanjiža budu deo severnobačkog okruga, rekao je Dinkić.
Ministar je rekao da prihvata primedbe SVM-a i da će ta tri mesta biti deo severnobačkog, a ne deo severnobanatskog okruga, kako je bilo predviđeno.
Poslanik SVM-a Balint Pastor rekao je da Ada, Senta i Kanjiža geografski pripadaju severnobačkom okrugu i da je ono što je bilo predviđeno bilo geografski netačno.
"Ne uzimate logičke, prirodne, infrastrukturne činjenice; ne možemo govoriti o ravnomernom regionalnom razvoju kada polazimo od maksimalno netačne činjenice da se opštine Ada ili Kanjiža nalaze u Banatu. To geografski nije tačno. Time neće biti olakšan život ljudima, niti smanjene razlike između regiona", rekao je Pastor pre navoda ministra da će amandman SVM-a biti prihvaćen.
Pastor je rekao da se amandmanom oblasti definišu na osnovu geografske celine, telekomunikacionih područja, mreže privrednih sudova i komora.
Radikali su ponovili da su izmene i dopune Zakona o regionalnom razvoju, kojim je predviđeno formiranje pet regiona, predložene u cilju rasparčavanja zemlje, dok je LDP najavila da neće podržati predloženi zakon.
Demokratska stranka Srbije smatra da su razlozi za usvajanje izmena i dopuna Zakona o regionalnom razvoju političke prirode i imaju veze sa budućim projektom podele Srbije "na različite teritorije sa različitim kapacitetom".

Akcije pre privatizacije
Objedinjena rasprava se vodi i o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, izmenama i dopunama Zakona o agenciji za privatizaciju i o Predlogu zakona o metrologiji.
Govoreći o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, Dinkić je rekao da je najvažnija promena to što će građani moći da steknu besplatne akcije nekog preduzeća i pre okončanja njegove privatizacije.
Ministar je podsetio da je prvobitan zakon predviđao podelu akcija šest meseci nakon završetka privatizacije.
Kako je naveo, Vlada je odlučila da promeni Zakon o podeli besplatnih akcija, jer je, zbog ekonomske krize, proces privatizacije promenjen.
"Novim zakonom će biti obezbeđeno da osim akcija NIS-a građani dobiju besplatne akcije Telekoma, EPS-a i beogradskog aerodroma 'Nikola Tesla', kao i objedinjenu akciju Akcionarskog fonda, koji će nastati spajanjem portfelja Akcijskog fonda i Privatizacionog registra", rekao je Dinkić.
Predviđeno je, kako je dodao Dinkić, i da u Akcionarski fond bude prebačeno i 15 odsto akcija javnih komunalnih preduzeća kad počne njihova privatizacija, i da te akcije budu besplatno podeljene građanima.

Usaglašavanje teksta deklaracije sledeće sedmice
Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da bi Kolegijum parlamenta sledeće sedmice trebalo da usaglasi tekst deklaracije o osudi zločina počinjenih nad Srbima, koji bi uskoro mogao da se nađe pred poslanicima.
"Članovi Kolegijuma bi sledeće sedmice trebalo da se sastanu na konsultacijama. Očekujem da ćemo tada uobličiti tekst deklaracije, a tokom prolećnog zasedanja i izjasniti o tom dokumentu", rekla je Đukić-Dejanović.
Predsednica je istakla da je danas članovima Kolegijuma, odnosno šefovima poslaničkih grupa, prosledila fotokopije svih deklaracija, koje je skupština ranije usvojila, a imaju veze sa osudom zločina počinjenih nad Srbima.
"Uputila sam im i molbu da u pismenoj formi dostave sugestije na draft verziju deklaracije", dodala je predsednica parlamenta i ukazala da nema prostora za velike izmene, ali da predloženi tekst ipak treba da se popravi.
Prema njenim rečima, priprema teksta tog akta trebalo bi da traje kraće nego što je trajalo usaglašavenje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici.

Ostale vestiArhiva