Dolazak Vladimira Cvijana u Srpsku naprednu stranku Srbije neće bitno uticati na rejting ni naprednjaka, ni Demokratske stranke, saglasni su politički analitičari, ali izvesno je da SNS već ima određenu korist od ovog transfera – veliku medijsku pažnju. DS, kako navode sagovornici „Politike”, neće imati neku posebnu štetu, kao što je nije imao ni u slučaju prethodnog „preleta” Gorana Kneževića iz Zrenjanina.

Drugo pitanje je, međutim, koliko će naprednjaci moći da veruju ljudima koji su stigli iz tuđih redova, odnosno koliko se uopšte u bilo kojoj stranci veruje „dođošima”. Cvijan, doduše, nije bio član DS-a, a na konferenciji za novinare je rekao da mu je učlanjenje u SNS prvi stranački angažman. U G17 plus, pak, kažu da je bio njihov član do 2004. godine (zvezdarski odbor), što u SNS-u juče nisu želeli da komentarišu. Može li, dakle, na takozvanim „preletačima” da se gradi infrastruktura i politika jedne nove stranke?

Dejan Vuk Stanković ocenjuje da oni koji prelaze iz drugih tabora nisu jedini na kojima SNS gradi svoju buduću politiku niti su ti prelasci toliko brojni. „Ti ljudi su u centru pažnje više zbog samih prelazaka i zbog ’političkog rata’ koji SNS vodi protiv DS praktično svakodnevno nego zbog očekivanja da će stranka graditi svoju politiku na njima. Ne zna se da li će naprednjaci posle sledećih izbora osvojiti vlast ili kakva će mesta ti novi ljudi zauzeti ako se to dogodi. Pretpostavljam da imaju neka obećanja, neke garancije, ali prvo da SNS dođe na vlast pa da vidimo kakvu će politiku voditi i s kojim ljudima...”, kaže Stanković.

Prema njegovim rečima, novi kadrovi sigurno će biti odgovorni za neke segmente politike, ali „u svim strankama najviše zavisi od najužeg rukovodstva, a koliko ja vidim svim tim ljudima se ne nudi neka participacija u najužim rukovodstvima”.

Kada je reč o garancijama za lojalnost novoj stranci – apsolutnih garancija nikada nema, dodaje on. To je stvar međusobnih interesa i dok god bude postojala razmena koristi između njih, oni će se verovatno dobro uklapati. „Oni traže novu šansu da se ogledaju u politici, a stranka ima interes da ljude sa znanjem i iskustvom uključi u svoje, možda ne prve, ali važne redove. Ovde je garancija omeđena međusobnom razmenom koristi. Ne verujem da stranke od njih ili od bilo koga očekuju apsolutnu lojalnost niti to bilo ko od bilo koga u ovom svetu može da očekuje”, ističe Stanković.

Motivi za prelaske iz stranke u stranku su različiti od slučaja do slučaja, slažu se naši sagovornici. Istraživač u Institutu za političke studije Miodrag Radojević kaže da se u nekim slučajevima može raditi o prostom lukrativnom interesu, „a u nekim slučajevima, bar kako smo to mogli da čujemo, reč je o nekoj vrsti potrebe da se kroz stranku zaštiti nekakav integritet”.

Dejan Vuk Stanković ocenjuje da je verovatno reč o kombinaciji motiva koji se zvanično iznose u javnost i prećutanog dela – pre svega ličnih ambicija ljudi koji menjaju stranačke dresove: „Mislim da istine ima i u zvaničnim motivima, ali i u ovom drugom delu – ličnih motivacija da se uspe u nekoj drugoj stranci, slično kao kod sportista koji imaju motiv da se takmiče ali idu u klub koji im nudi bolje uslove”.

Đorđe Vuković iz Cesida je više sklon zaključku da su prelasci u druge stranke „pre stvar nekih loših odnosa koji su proistekli u okviru prethodne stranke nego što je to potreba tih ljudi da se dodatno obogate ili eventualno sutra zauzmu neku poziciju”. Iako ne utiče posebno na rast rejtinga, dobitak naprednjaka od sličnih „akvizicija” je nesumnjiv, smatra on.

Stanković napominje da se ovakvim transferima sigurno podiže rejting stranke. „Očigledno je da, ako ljudi koji su do juče bili u strankama koje su na vlasti vide SNS kao perspektivu za sebe, onda to znači da je ta stranka u odnosu na druge stranke primamljivija za ljude koji žele karijeru u politici. U tom smislu, to jesu potezi koji su psihološki, moralno, a naročito medijski bitni za SNS, ali, osim neprijatne epizode za DS, to nije od nekog velikog uticaja za rejting tih stranaka. Dobro je, dakle, za neki prestiž među strankama i indikator kako razmišlja neka društvena i politička elita koja je u vlasti ili je bila oko vlasti (o tome gde oni vide perspektivu), ali nije nešto što će čoveka koji razmišlja o nekim egzistencijalnim problemima da naročito opredeli za jednu ili drugu stranku”, ističe Stanković.

Ostale vestiArhiva