Dakle, dobro je da je Srbija definitivno dobila revizora koji najširu javnost može upozoriti na nenamensko i neefikasno trošenje novca građana Srbije, ali loše je što će po svoj prilici i ovaj izveštaj završiti kao mrtvo slovo na papiru, kaže Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Izrazili ste neslaganje s optimizmom Vlade u pogledu izlaska iz krize. Pesimisti, pak, tvrde da će za građane 2010. biti teža od 2009?
– Po prirodi nisam pesimista, ali, nažalost, najvažniji indikatori razvoja Srbije, kao i drugih zemalja, pokazuju da će oporavak od ekonomske krize biti mnogo duži i bolniji nego što se u početku činilo. U protekloj deceniji privredni razvoj Srbije se zasnivao na veoma dinamičnom razvoju sektora usluga i ogromnom prilivu stranog kapitala. Istovremeno industrija, iz koje potiče preko 95 odsto srpskog izvoza, beležila je veoma skromne stope rasta od svega dva odsto. Imajući u vidu da je globalna kriza drastično presekla dotok stranog kapitala, čineći tekući model razvoja neupotrebljivim, kao i da Vlada nema ozbiljan i konzistentan plan izlaska iz krize, uopšte ne razumem njihov optimizam.

Kao i kod prethodne dve, i kod ove Vlade populističko je „jače“ od dugoročnog i istinski reformskog. Zašto je to tako?
– Naglašeni populizam svih dosadašnjih srpskih vlada je posledica opšte političke nestabilnosti i svakodnevne borbe da se po svaku cenu ostane na vlasti i u narednom mandatu. “Dinkićevi” subvencionisani potrošački krediti praktično znače početak kampanje za naredne izbore. Oni neće ostvariti očekivani cilj pokretanja domaće proizvodnje jer će najveći deo novca otići na kupovinu inostrane robe ili na štednju, ali po višestruko višim kamatnim stopama. U isto vreme ministarstvo finansija, takođe u cilju oporavka srpske privrede, predlaže smanjenje poreza i doprinosa koje plaćaju poslodavci, ali i rast stopa PDV-a, koje će plaćati svi građani. Neverovatno je da se za jedan cilj predlažu potpuno suprotne mere. Da li ovi ministri zaista pripadaju istoj srpskoj Vladi?

Stiče se utisak da je Mlađan Dinkić vaš “omiljeni” ministar? Ili ima više kandidata?
– Ne bih ja to tako rekao. Možda se moje kritičke opservacije najviše odnose na rad ministra Dinkića, ali to je zbog toga što se on u poslednjoj deceniji nalazi na ključnim mestima u srpskoj politici. Iako se ne slažem s većinom njegovih, uglavnom populističkih poteza, mislim da on za razliku od drugih ima ličnu hrabrost da pokrene i takva pitanja za koja unapred zna da će imati mnogo protivnika. Ali nije prihvatljivo da on, kao predsednik jedne relativno male stranke koja se u poslednje vreme grčevito bori da pređe cenzus, koristi vladine mere i budžetska sredstva za popravljanje političkog rejtinga. Pretprošle izbore je dobio novcem Nacionalnog investicionog plana, u prošlim adut su mu bile besplatne akcije od hiljadu evra i proizvodnja više stotina hiljada automobila u kragujevačkom “Fijatu”. To što nijedno ni drugo obećanje nije ispunjeno, nije ni važno, najbitnije je da je ostvaren glavni cilj – vlast u još jednom mandatu.

Osim što ih malo plaćaju, mnogi poslodavci u Srbiji na različite načine krše prava zaposlenih. Vi to nazivate predatorski kapitalizam.
– Srbija se danas suočava s kapitalizmom XIX veka u kome se ne biraju sredstva da se ostvari maksimalni profit. Većina danas najmoćnijih ljudi u Srbiji svoj prvi milion je zaradila za vreme vladavine Slobodana Miloševića. U osvajanju i konsolidaciji vlasti, neki od aktuelnih političara su obilato koristili različite usluge najvećih srpskih tajkuna. Pošto u ekonomiji nema besplatnog ručka, cena tih ranijih aranžmana je vrlo visoka. Oni nisu uspešniji od drugih zato što znaju bolje da rade, već zato što uživaju otvorenu podršku vladajuće nomenklature. Njihova moć je takva da praktično sastavljaju srpske vlade, oblikuju vladine uredbe, dobijaju beneficirane kredite, manipulišu kursom evra, čineći da je danas u Srbiji mnogo isplativije uvoziti nego izvoziti... Ko još u takvoj neprirodnoj simbiozi vlasti i tajkuna misli i o interesima radnika?

Kako ste doživeli situaciju u kojoj predsednik najvećeg sindikata apeluje na Vladu da pomogne najbogatijim biznismenima?
– Kao potez čoveka koji uz pomoć onih koji su mu “prirodni neprijatelji” želi da učvrsti vlastite pozicije u sindikatu. Za razliku od toga, nije loša vest da su na sastanku kod srpskog premijera, uz prisustvo predsednika sindikata i vodećih privrednika, razmatrani mogući pravci zajedničkog delovanja za brži oporavak srpske privrede. Srbija bi kulturu vođenja socijalnog dijaloga morala da uči od razvijenih zemalja. Za vreme opšte nemaštine i obnove posle II svetskog rata, japanska vlada je imala komandnu ulogu, a kako je privreda napredovala, njena uloga je postajala katalizatorska, efikasno rešavajući potencijalne konflikte međusobno suprotstavljenih interesa radnika i poslodavaca. Za razliku od japanske, naša vlada je danas najveći poslodavac u Srbiji. Ona nikako ne sme upravljati privredom, već podsticajnim merama i raspoloživim sredstvima uticati da se ustanovljeni ciljevi efikasno ostvaruju.

Ostale vestiArhiva