Gotovo sve izjave državnih zvaničnika date u prethodnih nekoliko meseci, ukazivale su na to da će Vlada Srbije prihvatiti plan svojinske transformacije Naftne industrije Srbije koji je ponudio privatizacioni savetnik, konzorcijum Meril Linč-Rajfajzen investment prema kome država ostaje većinski vlasnik kompanije. Jedino je bilo neizvesno da li će srpski ministri prihvatiti predlog privatizacionog savetnika da manjinski partner ima većinu u Upravnom i Izvršnom odboru, ali je i ta dilema razrešena.
- Predloženi koncept u stvari predstavlja odlaganje privatizacije NIS i karakterišu ga sporost i nedostatak pravih investicija a neće obezbediti ni to da NIS postane lider u regionu. Ne vidim zbog čega bi strateški partner bio zainteresovan da dokapitalizuje nacionalnu naftnu kompaniju kada se ceo proces odvija tako sporo - tvrdi Zorana Mihajlović-Milanović, bivši savetnik za energetiku potpredsednika Vlade Srbije.
Prema njenom mišljenju već u prvoj fazi trebalo bi da bude uključen veći deo NIS, odnosno strateškom partneru odmah bi trebalo da pripadne 49 do 50 odsto kompanije, dok bi država svoja prava mogla da zaštiti podsrestvom "zlatne" akcije. Sa, druge strane Zorana Mihajlović-Milanović ističe da nije pristalica modela prodaje većinskog paketa akcija nacionalne naftne kompanije jer bi to bio pogrešan potez. Ona dodaje da bi investicije trebalo usmeriti u rafinerije kako bi se sačuvale od propadanja, ali je izrazila sumnju da će predlog privatizacionog savetnika omogućiti tako nešto. Predlog privatizacionog savetnika da se strateškom partneru uz kupovinu deonica NIS ponudi i pančevačka Petrohemija, Zorana Mihajlović-Milanović ocenjuje kao dobar.
Savetnik Sindikata radnika NIS Branko Pavlović kaže da je usvojena varijanta privatizacije NIS loša jer će manjinski partner kupovinom 37,5 odsto deonica dobiti mogućnost upravljanja kompanijom iako nije njen gazda.
- Postavlja se i pitanje šta to strateški partner može da učini što ne bi mogla i država. Sasvim je jasno da bi NIS mogao da opstane i kao kompanija u stoprocentnom državnom vlasništvu uz racionalno poslovanje. Kada NIS ne bi bio korišćen kao poligon za ispoljavanje partijskih interesa, što je slučaj u svim domaćim javnim preduzećima, mogao bi veoma uspešno da funkcioniše i kao državna kompanija - smatra Pavlović.
Prema mišljenju ekonomiste Danijela Cvjetićanina ponuđeni "aranžman" je veoma neobičan, komplikovan i protivurečan.
- Država ne želi strateškom partneru da proda 51 odsto akcija, a opet mu prepušta većinu u upravljačkim organima. Takođe, postavlja se pitanje zbog čega se sve to radi u etapama. Nisam pristalica da se svaki potez Vlade kritikuje, ali moram priznati da mi je ovaj model nejasan i ne znam da li je već primenjivan negde u regionu. Smatram da je celishodnije bilo primeniti metod javne ponude, jer bi se na taj način od privatizacije "ovajdili" i građani, a ne samo država - naglašava Cvjetićanin.
Privatizacioni savetnik smatra da je ponuđeni model najadekvatnije rešenje i kao argumentaciju navodi da bi strateški investitor bio manje zainteresovan ukoliko ne bi dobio kontrolu nad upravljanjem i većinu u Upravnom i Izvršnom odboru. To nikako ne znači, tvrdi Radoš Ilinčić, da će interesi države u NIS biti nezaštićeni pošto će Vlada zadržati takozvanu "zlatnu" akciju koja omogućava pravo blokiranja vitalnih odluka u kompaniji. Sa tim se slažu i u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije čija je stručna komisija Vladi Srbije preporučila usvajanje ponuđenog rešenja.
Prema predlogu konzorcijuma Meril Linč-Rajfajzen investment nacionalna naftna kompanija ostaće vertikalno integrisana, što znači da će NIS izbeći rasparčavanja a privatizacija će se obavljati u tri faze. Najpre će biti prodato 37,5 odsto udela. Vlada Srbije i dalje će kontrolisati paket od 37,5 odsto, Privatizacionom registru će pripasti 18,3 odsto a zaposlenima 6,7 odsto akcija. Investiciona injekcija koja će biti "ubrizgana" nacionalnoj naftnoj kompaniji iznosiće 250 miliona dolara. Procena je da će u drugoj fazi privatizacije strateški partner preuzeti sve akcije zaposlenih i da će raspolagati sa 49 odsto akcija uz dokapitalizaciju u pretpostavljenom iznosu od 300 miliona dolara. U trećoj fazi Vlada će imati diskreciono pravo da odredi kako i kada će da proda svoj preostali udeo. Uz učešće u procesu privatizacije NIS strateškom partneru će biti ponuđena i kupovina pančevačke Petrohemije.

NIS dobio licencu za proizvodnju derivata nafte

Naftna industrija Srbije dobila je licencu za obavljanje energetske delatnosti i proizvodnju derivata nafte, po osnovu rešenja Agencije za energetiku Srbije. NIS spada u red preduzeća, koja su ispunjenjem zakonskih uslova, među prvima stekla osnov za obavljanje energetske delatnosti. Energetski subjekti u Srbiji mogu otpočeti rad tek nakon dobijanja licence koja se izdaje na period od deset godina.

Ostale vestiArhiva