Rim - Svetski zvaničnici pozvali su juče na hitan i trajan prekid vatre u Libanu i zatražili od Izraela da pokaže "najveću uzdržanost" u ofanzivi protiv libanskog pokreta Hezbolah. Šefovi diplomatija SAD, zemalja Bliskog istoka i Evrope složili su se na konferenciji u Rimu da je potrebno poslati u Liban međunarodne snage sa mandatom UN koje bi obezbeđivale libansko-izraelsku granicu. U završnoj deklaraciji koju je pročitao šef italijanske diplomatije Masimo D’Alema oni su zatražili hitan prekid vatre koji "mora biti trajan, stalan i održiv".
Visoki zvaničnici 18 zemalja, SAD, Evrope i nekoliko arapskih država sastali su se juče na samitu o Bliskom istoku u Rimu gde su razgovarali o hitnom planu za okončanje nasilja u regionu koje traje već dve nedelje.
Veći deo rasprave bio je usredsređen na napore Evropljana i drugih da nadvladaju oštra protivljenja SAD i Velike Britanije o hitnom prekidu vatre. Amerikanci su, naime, protiv postizanja naglog mira i tvrde da nasilje mora biti obustavljeno trajnim mirom i osigurati da Hezbolah više ne preti Izraelu.
Prvi znak konkretnog predloga pojavio se kada je italijanski ministar inostranih poslova Masimo di Alema apelovao na učesnike da se saglase s tim da se održi međunarodna donatorska konferencija za rekonstrukciju Libana.
Ministri inostranih poslova i drugi visoki zvaničnici iz 18 država, kao i generalni sekretar UN Kofi Anan i predstavnici iz EU i Svetske banke, takođe su razgovarali o mogućem raspoređivanju multinacionalnih snaga duž libanske granice sa Izraelom koje bi pomogle razoružavanju Hezbolaha.
Britanski ministar inostranih poslova Margaret Beket izjavila je da je na sastanku bilo reči i o odgovoru na humanitarne potrebe stotina hiljada ljudi koji su napustili svoje domove, ili su na drugi način pogođeni nasiljem.
"Prvo što želimo jeste da vidimo da je nešto učinjeno povodom humanitarnih problema u Libanu", izjavila je Beketova. "Drugo, nama je potreban međunarodni plan koji bi nam omogućio da uspostavimo trajan kraj neprijateljstava. To su stvari koje svi mi želimo". "Treće je da osiguramo da libanska vlada bude što jača, a ne slabija", dodala je Beketova.
Znak da Amerikanci još nisu spremni da promene svoj stav o prekidu vatre jeste i to što je američki državni sekretar Kondolisa Rajs izjavila novinarima tokom posete Bliskom istoku da mir ne može da se postigne preko noći.
Premijer Libana Fuad Siniora zatražio je razmenu zarobljenika između Izraela i Libana i izneo predloge za uspostavljanje mira. Siniora je zatražio "oslobađanje izraelskih i libanskih zatvorenika uz pomoć Međunarodnog komiteta Crvenog krsta" i stavljanje osetljivih zona pod "jurisdikciju UN" dok ne bude rešen njihov status. "Ubijanje mora biti okončano! Sada!", rekao je Siniora i istakao da "svi moraju zajedno raditi na miru". "U ime libanskog naroda apelujem za pomoć kako bi bila okončana ova tragedija", dodao je on.
Italijanski premijer Romano Prodi apelovao je na delegate da pokažu "rešenost i jedinstvo" u prevladavanju razlika povodom toga kako se ophoditi prema krizi. Prodi je opisao konferenciju kao "početnu tačku" za rešenje krize. Neposredno pre konferencije Rajsova je imala sastanak s italijanskim kolegom Di Alemom.
Kofi Anan je izjavio da su neophodne hitne mere u cilju obuzdavanja nasilja, kao i humanitarna pomoć Libanu. Paket mera bi takođe trebalo da uključi i prekid vatre, raspoređivanje međunarodnih snaga i oslobađanje dvojice izraelskih vojnika koje je 12. jula oteo Hezbolah.
Samit o Bliskom istoku usledio je pošto je poslednjih nekoliko dana nasilje intenzivirano i zbog toga što su lideri Hezbolaha zapretili da će dublje udariti u Izrael, a iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad upozorio da bi sukobi mogli da se prošire na veći deo bliskoistočnog regiona. "Sva pitanja povodom međunarodne bezbednosti moraju biti rešena putem dijaloga, jer sila neće doneti nikakvo rešenje", izjavio je iranski lider. "Sva nerešena pitanja moraju da se reše pravednim merama, razmatranjem kulturnih pitanja i religioznih verovanja. Liban je suverena država sa svojom religijom i kulturom. Upotreba sile samo će pogoršati situaciju", izjavio je iranski predsednik koji se nalazi u poseti Tadžikistanu.
U međuvremenu, gerilci Hezbolaha pružili su juče žestok otpor izraelskim trupama koje pokušavaju da preuzmu kontrolu nad Bint Džbailom, uporištem pobunjenika na jugu Libana. Najmanje 12 izraelskih vojnika poginulo je juče u sukobu s pripadnicima muslimanskog radikalnog pokreta Hezbolah. Bint Džbail je grad koji ima simboličnu vrednost za islamsku šiitsku miliciju kao centar otpora izraelskoj okupaciji od 1982. do 2000.
Arapski mediji preneli su da su libanski zvaničnici potvrdili da su četvorica posmatrača UN ubijena u izraelskom vazdušnom napadu na njihov položaj. Izraelsko bombardovanje osmatračnice UN u Kiamu, gradu na jugu Libana, isprovociralo je oštre razmene reči između UN i Izraela. Libanski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman izjavio je da spasilačke službe pokušavaju da izvuku tela četvorice posmatrača UN iz vrlo oštećene zgrade. Poginuli posmatrači su iz Austrije, Kanade, Finske i Kine. Kinesko Ministarstvo inostranih poslova je saopštilo da je Kina "duboko potresena i oštro osuđuje" bombardovanje.

Anan šokiran ubistvom posmatrača UN

Rim - Generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je da je "šokiran jer je meta napada Izrael bio posmatračko mesto UN". Anan je istakao da se "koordinisani artiljerijski i vazdušni napad na odavno utvrđen i jasno označen položaj UN u Kijamu dogodio iako je od premijera Ehuda Olmerta lično dobio uveravanja da će položaji UN biti pošteđeni izraelske vatre". Olmert je potom pozvao Anana i izrazio mu "duboko žaljenje" zbog pogibije posmatrača UN. Izraelski premijer je dodao da su posmatrači ubijeni greškom i izrazio zaprepašćenost zbog Ananovih optužbi. Olmert je obećao istragu i dodao da će rezultati istrage biti predstavljeni lično Ananu.

Ostale vestiArhiva