Američki Senat usvojio je rezoluciju u kojoj čestita Srbiji na podnošenju aplikacije za članstvo u Evropskoj uniji i poziva Evropski savet da pravovremeno zauzme jasnu poziciju prema kvalifikacijama Srbije kao zemlje kandidata. Rezolucija je, kažu za „Blic“ ministri u Vladi Srbije, veoma značajna podrška Srbiji da što pre dobije poziv za učlanjenje u EU.
Kako kažu u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, tekst je napisan „bombastično“, nema snagu pravnog akta, ali je odjeknuo u političkim krugovima SAD i EU, što je i bio najvažniji cilj. Uticaće na dalje popravljanje slike Srbije u SAD, ali i na izvršnu vlast, posebno na Stejt department da omekša odnos prema Srbiji i pitanju Kosova. Rezoluciju su predložili senatori Džordž Vojnović, Džon Keri, Ričard Lugar, Džin Šahin i Bendžamin Kardin.
U diplomatskim krugovima u Beogradu se ocenjuje da bi preko ove rezolucije, čiji su autori najuticajniji senatori, moglo da se utiče i na najtvrđi deo američke administracije oko pitanja Kosova. Takođe se ocenjuje da je ona rezultat rada srpskog kokusa koji je formiran 2005. godine i u čijem sastavu su dvadesetak kongresmena i tri senatora. Jedan od tvoraca srpskog kokusa je i srpski šef diplomatije Vuk Jeremić, koji je u to vreme bio savetnik u kabinetu predsednika Tadića. Kako „Blic“ saznaje, tekst rezolucije usaglašavan je tokom njegova dva boravka u Vašingtonu, u februaru i martu ove godine.
- Rezolucija je od velikog značaja za imidž Srbije u Americi i svetu. Iza nje su najuticajnija imena Senata i nadam se da će imati uticaj na poboljšanje naših odnosa. Značajno je da se u tekstu ni rečju ne pominje Kosovo, što je u najboljem interesu gajenja dobrih odnosa Srbije i SAD - kaže za „Blic“ Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova.
Direktorka kancelarije za evropske integracije Milica Delević kaže da rezolucija ukazuje na promenu politike uslovljavanja.
- Iako se u rezoluciji poziva Srbija da intenzivira saradnju sa Haškim tribunalom, to više nije u formi uslovljavanja, što je politika koju su SAD promovisale devedesetih u odnosima sa Srbijom i koju su drugi sledili. Ova rezolucija je značajna podrška u onoj meri u kojoj poziva EU da održi dinamiku proširenja i da na dnevnom redu drži zapadni Balkan - ocenjuje za „Blic“ Milica Delević.

Srbija više nije problem
Ministar odbrane Dragan Šutanovac za „Blic“ ističe da su od presudnog značaja za usvajanje ove rezolucije odnos i saradnja koju imaju bezbednosne i odbrambene strukture SAD i Srbije.
- Rezolucija je izraz najdublje volje da se podrže američko-srpski odnosi i nastojanje Srbije da u što kraćem roku dobije poziv za učlanjenje u EU i intenzivira integracija Srbije. Ovim se stvara snažna pozitivna energija i na nama je da je iskoristimo. Očigledno je da se Srbija više ne tretira kao problem, već kao partner koji ima snage da bude faktor stabilnosti u regionu. Ovu jasnu podršku u Senatu treba iskoristi dalje kao uticaj na izvršnu vlast u SAD - kaže za „Blic“ ministar Šutanovac.
On ističe da su usvajanju rezolucije prethodile značajne ministarske posete Americi, učestale početkom godine, poseta senatora Beogradu zimus i uspešni potezi Srbije na planu borbe protiv organizovanog kriminala.
Na pitanje „Blica“ da li je Srbija rezoluciju „platila“ nečim, na primer „odustajanjem od Republike Srpske“, kao što se često spekuliše u javnosti povodom svakog pozitivnog koraka u uspostavljanju boljih odnosa sa Amerikom, Šutanovac ovo odbacuje.
- Nikakav zahtev nije ispostavljen Srbiji u tom smislu. Od nas se očekuje da se ponašamo kao lideri u regionu i da utičemo da se on stabilizuje. Jedino pitanje za koje smatram da ne možemo dobiti podršku u Vašingtonu, jeste pitanje otvaranja novih pregovora o statusu Kosova - kaže Šutanovac za „Blic“.

Balkan ostaje na dnevnom redu EU
U rezoluciji „Senat čestita narodu Srbije na opredeljenju za demokratiju, slobodno tržište, toleranciju, nediskriminaciju i vladavinu prava“. Ohrabruje se Brisel da ostane aktivno angažovan sa svim zemljama zapadnog Balkana. Senat u rezoluciji pozdravlja odluku demokratski izabrane Vlade Srbije da se 2006. godine pridruži programu NATO „Partnerstvo za mir“ i odaje priznanje saradnji Vlade Srbije i Vlade SAD po pitanjima kao što su demokratizacija, borba protiv krijumčarenja droga i terorizma, zatim, borba za ljudska prava, kao i regionalna saradnja i trgovina. Senat, takođe, poziva Vladu Srbije da pojača napore na hvatanju preostalih haških optuženika, Gorana Hadžića i Ratka Mladića, i njihovom prebacivanju u Hag, kao i da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom.

Otopljavanje odnosa Srbije i SAD
Bajden u Beogradu, maj 2009.: Dolazak Džozefa Bajdena, potpredsednika SAD, značajna prekretnica u odnosima. Utvrđeno da se Kosovo ostavi po strani kao tačka oko koje se “slažemo da se ne slažemo”, a Bajden preneo poruku predsedniku Srbije Borisu Tadiću da “ SAD žele dublju saradnju sa Srbijom”, da Srbija čini sve okonča saradnju sa Haškim tribunalom i podržao integraciju Srbije u EU i pohvalio konstruktivnu ulogu Srbije u regionu, posebno u BiH.
Zaplenjeno 2,8 tona kokaina, oktobar 2009: Srpska BIA u saradnji sa američkom DEA u međunarodnim vodama zaplenila 2,8 tona kokaina namenjenog distribuciji na evropskom tržištu. Vrednost zaplenjenog kokaina oko 120 miliona evra.
Šutanovac u desetodnevnoj poseti SAD, decembar 2009.: Posle pet godina moratorijuma, srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac sreo se u SAD sa nizom najviših zvaničnika, pored ostalog, sa američkim sekretarom za odbranu Robertom Gejtsom. Ministar imao sastanke u Beloj kući, Stejt departmentu, Senatu i Predstavničkom domu .
Jeremić i Klinton u Vašingtonu, decembar 2009.: Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić u Vašingtonu se sreo sa državnom sekretarkom Hilari Klinton. Prvi bilateralni susret šefova dve diplomatije.
Dačić u SAD, januar 2010.: Srpski ministar policije i zamenik premijera Ivica Dačić se tokom posete sreo sa najvišim bezbednosnim funkcionerima SAD, uključujući direktora FBI i prisustvovao Molitvenom doručku.
Američki senatori u Beogradu, februar 2010.: Američki senatori Džordž Vojinović i Džin Šahin doputovali bili u višednevnoj posetu Beogradu. Sreli se sa predsednikom Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cetkovićem, ministrom odbrane Draganom Šutanovcem i ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem.
Jeremić u Vašington putovao dva puta, februar i mart 2010.: Tokom dve posete Jeremić razgovarao sa dvadesetak kongresmena i dogovarao sadržaj rezolucije o Srbiji.
Tadić i senator Vojnović u Briselu, mart 2010.: Na Briselskom forumu, koji će ostati upamćen po susretu i konstruktivnom odnosu predsednika Srbije i Hrvatske, senator Vojnović bio impresioniran ovim susretom.
Stajnberg u Beogradu, april 2010.: Zamenik američkog državnog sekretara Džejms Stajnberg razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i pohvalio ulogu Srbije u regionu.

Ostale vestiArhiva