Čak 700.000 Banaćana svakodnevno koristi hemijski i bakteriološki neispravnu pijaću vodu, a zbog višestruko uvećane koncentracije kancerogenog arsena sanitarna inspekcija Zrenjanina je još pre dve i po godine zabranila upotrebu vode iz gradskog vodovoda za piće i pripremanje hrane. Ovu katastrofalnu vojvođansku sliku upotpunjuju i podaci iz drugih delova Srbije - okoline Kraljeva, Trstenika i Kruševca, ali i Lapova i Rače. Gotovo da nema sela ili manjeg mesta u Srbiji u kojem se može reći - pijemo zdravu vodu.

Ako se tome doda nalaz svetskih stručnjaka da je hlorisanje, što je u našim gradovima najčešći način prečišćavanja tečnosti bez koje se ne može, potencijalno opasno zbog kancerogenih bolesti, jasno je da Srbija ne samo da nije zemlja koja treba da se hvali pijaćom vodom već treba i da se debelo zabrine.

U Banatu je, ipak, najgore.

Vodovodne sisteme Zrenjanina i 22 naseljena mesta sa izuzetkom Mihajlova, Jankovog Mosta i Zlatice, koristi 132.000 hiljade stanovnika ove opštine, uglavnom kao tehničku vodu u domaćinstvima iako ima dosta onih koji je piju jer su je oduvek i pili, a da nadležni nikada nisu sproveli ozbiljnije istraživanje o uticaju tamošnje vode na zdravlje ljudi.

Prema izveštaju Zavoda za zdravstvenu zaštitu, tokom prošle godine uzeto je na analizu 1.092 uzorka vode iz javnih bunara i svi su bili neispravni. Na koncentraciju arsena ispitana je voda iz 69 javnih bunara u Zrenjaninu, Kleku i Aradcu a samo 44 bunara imalo je dozvoljenu koncentraciju arsena. Međutim, voda iz javnih bunara u 70 odsto slučajeva bakteriološki je neispravna, dok po svojim organoleptičkim svojstvima, boji, mutnoći, mirisu i izgledu nije prihvatljiva. Voda iz zrenjaninskog vodovoda, po ovom praćenju, pored hemijske neispravnosti, neispravna je i bakteriološki u 35 odsto slučajeva.

- Po pravilniku Svetske zdravstvene organizacije preporučena koncentracija arsena u vodi iznosi deset mikrograma po litru, ali i ovako niska koncentracija nije zdravstveno bezbedna jer je izračunato da će se od 10.000 ljudi koji u svom životnom veku od 70 godina svakodnevno piju ovakvu vodu od kancera kože sigurno razboleti njih šestoro - kaže dr Saša Petković, specijalista higijene iz Zavoda za zaštitu zdravlja u Zrenjaninu. On dodaje da je za pijaću vodu opasno i prisustvo natrijuma i magnezijuma jer utiču na povećavanje krvnog pritiska kao so u svakodnevnoj ishrani, ali ovih elemenata u zrenjaninskoj vodi nema. Zato ima amonijaka koji, takođe, nije opasan jer je posledica sastava tla a ne zagađenja fekalnog porekla.

Slična situacija je i u Kikindi u kojoj je Zavod za zaštitu zdravlja u vodi našao teške metale, ali, ovde kažu da su te koncetracije u dozvoljenim količinama ili nešto malo iznad dozvoljenih vrednosti.

- Arsena u nešto višim vrednostima od dozvoljenih ima samo na pojedinim bunarima, uglavnom u selima, dok ga na gradskim izvorištima nema. U vodovodnoj vodi nalazi se malo više amonijaka koji je posledica raspadanja huminskih materija, a blago je povećana i koncetracija natrijuma. Najveći problem naše vode jeste prisustvo organskih materija. Zbog toga se voda mora hlorisati, ali tada dolazi do različitih reakcija i nastaje čitav niz hlorovanih jedinjenja koja, u većoj ili manjoj meri, mogu biti štetna po ljudsko zdravlje. Međutim, dodavanje hlora u vodovod je neminovnost jer se samo na taj način postiže bakteriloška ispravnost vode. Nažalost, naučno je potvrđeno da su hlorovana organska jedinjena štetna po zdravlje - kaže Dragan Grujić, specijalista toksikološke hemije u Zavodu za zaštitu zdravlja.

Problemi u snabdevanju vodom u Lapovu javljaju se posle obilnijih kiša, kada se zbog sastava zemljišta u vodi povećava koncentracija nitrita. „Lokalni vodovod izgradili su Nemci 1943. godine za potrebe železničkog čvora, a alternativni je izgrađen od donacija Republike Češke“, kaže Dragan Zlatković, predsednik Opštine Lapovo.

On se nada da će se kvalitet vode u varoši poboljšati tek nakon izgradnje fabrike vode za koju je predat projekat i očekuje se zeleno svetlo Ministarstva za kapitalne investicije.

U Rači je zbog pojave većih količina amonijaka, nitrita i mangana zabranjena upotreba voda za piće i iz reni bunara u Vučiću, a novi rezervoar kapaciteta 1.000 kubika još nema upotrebnu dozvolu, tako da žitelji trenutno gase žeđ vodom iz cisterni.

I pored toga što je kraljevački vodovod već dvadeset godina izložen opasnosti da u njega iz reke Ibar prodru veća koncentracija teških metala i hemijskih jedinjenja iz TA „Obilić“ na Kosovu, Kraljevčani piju ispravnu vodu iz gradskog vodovoda koja se podvrgava stalnim kontrolama.

Međutim, prema rečima Ljiljane Jemuović, koordinatora Lokalno-ekološkog akcionog plana /LEAP/, nije sprečeno dalje zagađivanje reka i gradova nizvodno od Ibra. Ona tvrdi da nizvodno od Kraljeva, na ušću Ibra u Zapadnu Moravu, jedini mehanički kolektor za prečišćavanje gradske otpadne vode radi sa 10 do 20 odsto kapaciteta.

- Zbog slabog kapaciteta mehaničkog kolektora neprečišćene otpadne vode grada koji broji oko 80.000 stanovnika nesmetano plivaju rekama zagađujući nizvodno i komšijske gradove Trstenik i Kruševac - kaže Jemuovićeva.

Stručnjaci Instituta za zaštitu zdravlja u Nišu, uz konstataciju da je kvalitet gradske vode zadovoljavajući, već dugo upozoravaju na katastrofalno stanje seoskih vodovoda sa sopstvenim kaptažama. Njima formalno gazduje samo selo, meštani retko donose uzorke vode na analize koje se plaćaju, pa seljani piju vodu na sopstveni rizik, vele lekari.

Tako je, manje-više, u celoj Srbiji.

Ostale vestiArhiva