Po kabinetima u vrhu državnog aparata rade savetnici zaduženi za kontakte sa novinarima, vrlo često i sami bivši novinari. Njihov posao je da olakšaju da neka činjenica dopre do javnosti, ali i da napišu govor za ministra ili predsednika. U vanrednim situacijama za predizborne govore uključuje se „teža artiljerija“.

U vanrednim situacijama u pomoć predsedniku Borisu Tadiću priskače prvi čovek „Mekena“ i prijatelj Srđan Šaper, a u redovnim okolnostima u kabinetu radi Nebojša Krstić, medijski savetnik. Govore poput onih za Ujedinjene nacije piše Jovan Ratković, savetnik za saradnju sa EU i NATO. U takvim situacijama uvek traži da se govor još jednom proveri u avionu. Ipak, Tadić najčešće govori iz glave na osnovu beleški koje sam sprema, kažu njegovi bliski saradnici.

Tadićev govor prošle subote na Skupštini PUPS-a, u kome je opozicione lidere nazvao pticama zloslutnicama, ocenivši da „zahtevima za raspisivanje izbora žele da destabilizuju zemlju“ i spreče vlast da „završimo mostove, autoputeve i koridore“ mnoge je iznenadio i naveo da se zapitaju ko političare savetuje i ko im piše govore.
- Skoro da nema domaćeg političara koji ima osećaj za lepotu govora. Posle upečatljivih metafora Zorana Đinđića, ništa danas ne privlači pažnju. Ovaj Tadićev govor spada u odbrambeni i neinventivan govor, sa izlizanim frazama poput „ptice zloslutnice“, kojima hoće da opravda neuspehe vlasti u svakodnevnom radu, posebno u izgradnji infrastrukture. Govor ima elemente procenjivanja bez argumenata i na ivici je pristojnosti, pogotovo za predsednika države - kaže za „Blic“ Dobrivoje Stanojević, profesor stilistike i retorike na Fakultetu političkih nauka.

Na molbu da prokomentariše način govora Aleksandra Vučića, zamenika predsednika SNS, Stanojević kaže da se kod njega već duže vreme primećuje „primirena radikalska retorika i demagoška pristojnost“.
- Ako se analizira njegov govor u kome je poručio „da je najveća želja SNS da stvori normalnu i pristojnu zemlju, da pocepane cipele ostanu uspomena na najgore vreme“, vidi se da je u pitanju izlizana retorika kao što su izlizane cipele koje pominje. U njegovim govorima se ne vidi spontanost, već naučena izveštačenost - ocenjuje Stanojević.

Od opozicionih političara i Čedomir Jovanović, lider LDP, kažu, ima zapažene govore, a sudeći po njihovoj dužini, očito i sam misli da je dobar govornik.
Kad se zaviri u redove Vlade Srbije i običaje kabinetskih pisaca govora, uglavnom se radi na sledeći način: savetnici za medije zatraže podatke iz određene oblasti ili o događaju koji predstoji, a zatim te podatke uobliče i predaju ministru na upotrebu. Neki ih doslovce čitaju, a neki, poput vicepremijera Božidara Đelića i Mlađana Dinkića, govore iz glave.

Suzana Vasiljević, portparolka ministra policije Ivice Dačića, kaže da ministru uglavnom ona piše govore ako su „uopštene priče“, a kad su međunarodne konferencije u pitanju, onda im neko iz Biroa za međunarodnu saradnju dostavi podatke. Ali kaže, ministar svemu doda lični pečat.
- Uglavnom nam pošalju teze, ja to uobličim, dodamo politički stav (ako je potrebno), ali on uvek voli da doda i poneku svoju rečenicu, što uvek radi na licu mesta - kaže Vasiljevićeva za „Blic“.

Jelena Parezanović, saradnica Slavice Đukić-Dejanović, kaže za „Blic“ da se predsednica Skupštine Srbije gotovo nikad ne služi napisanim tekstom.
- Kao dugogodišnji profesor i političar, naviknuta da se obraća širokom auditorijumu, predsednica uvek bira svoje reči prijemčive svakom građaninu, pre nego formalan tekst - kaže Parezanovićeva.

U anketi među novinarima i političarima koju su ad hok sproveli novinari „Blica“ na pitanje kojeg zapaženog govora se sećate, ispitanici su uspevali da se sete samo ordinarnih gluposti ili psovki koje su čuli u Skupštini.

Ostale vestiArhiva