Dve čuvene svetske smotre naučnih dostignuća i tehničkih pronalazaka upamćene su po dvojici srpskih velikana. U Čikagu 1893. (u slavu Kolumba) zablistao je Nikola Tesla, a u Parizu 1900. Mihajlo Petrović Alas. Hoće li im se još neko pridružiti na predstojećem prvomajskom uranku u Šangaju?

Prvog majskog dana u najmnogoljudnijem velegradu u Kini, a i na planeti (ukoliko se računa samo gradsko naselje), posetiocima sa svih strana (očekuje se 70 miliona) svoje dveri otvara do sada najveća, Svetska izložba 2010. Srbija je jedna od 192 zemlje učesnice (tako su organizatori najavili), ali bez znamenitih Srba.

Prvo prikazivanje i pokazivanje upriličeno je 1851. u Londonu (Kristalni dvorac u Hajd parku), s jedinom namerom da se predstave vlastita ostvarenja i dometi u industrijalizaciji. Zamisao je potekla, ako niste znali, od princa Alberta, supruga kraljice Viktorije.

Svaka sledeća smotra bila je i veća i skuplja. Predstojeća će kineski državni buđelar olakšati za 45 milijardi dolara. Nije mnogo, ukoliko je to ispunjenje stogodišnjeg sna (premijer Ven Đijabao), iako prilično manje od Olimpijskih igara 2008. u Pekingu.

Od atoma do Atomijuma
Od najranijih dana iskristalisale su se dve prepoznatljive vrste: svetske (traju najviše šest meseci, izložbena površina nije ograničena, teme su opšteg usmerenja, svaka zemlja podiže svoje zdanje, organizuju se na pet godina i dugo se pamte) i međunarodne (između dve svetske, najduže tri meseca, površina najviše 25 hektara, određene teme i svako gradi svoj paviljon). Prvima su još dodavali pridev najveća ili glavna, a drugima manja ili sporedna.

Naknadno se ispilila treća – baštovansko-povrtarska ili hortikultura.

Prvo razdoblje odslikalo je industrijalizaciju (1800–1938), a otpočelo je s londonskom 1851. Države su se utrkivale da obelodane najnovija naučno-tehnološka postignuća, setimo se samo prvog telefona ili „govorećeg telegrafa”. Potom je u prednje redove izbila kulturna razmena, s naglaskom na ulozi čoveka u istoriji. I na kraju je preovladalo brendiranje nacija, osobito od Brizbejna 1988.

Ni u Šangaju neće biti drukčije.

Šta je ostalo nakon ovih belosvetskih vašara?

Uglavnom, ništa. Gro izložaka je rasklopljeno, a nije nanovo sklopljeno. Za razliku od putujućih cirkusa. Nekolike građevine ostale su tamo gde su podignute: podsetimo se Ajfelovog tornja u Parizu (1889), Atomijuma u Briselu (1958) koji dočarava 165 milijardi puta uvećanu najmanju osnovnu česticu materije, zgrada sadašnjeg Muzeja nauke i industrije u Čikagu zaostala je iz 1893, i da ne nabrajamo.

Dogodine bitka za 2020.
Nadmetanje za domaćina nije nimalo lasno, nadglasavanje se produži u nekoliko krugova. Šangaj je pobedio tek u četvrtom, pretekavši Moskvu (Rusija), Jeosu (Južna Koreja), Keretaro (Meksiko) i Vroclav (Poljska), iako je i u prethodna tri imao najviše glasova.

Dve sledeće međunarodne odlaze 2012. u Jeosu (Južna Koreja) i 2016. u Antaliju (Turska), a svetska 2015. u Milano (Italija). Predstoji ukrštanje kopalja da se organizuju međunarodna 2017. ili 2018. i svetska 2020. godine, jer to još nije odlučio Međunarodni biro za izložbe (osnovan 1928). Utrkivanje za potonju otpočeće dogodine, a već su najavljeni Hjuston, Njujork, San Francisko, Los Anđeles, Las Vegas (svi SAD), Manila (Filipini), Brizbejn, Sidnej (oba Australija) i Kopenhagen (Danska).

A čime su Nikola Tesla i Mihajlo Petrović Alas zadivili svet?

Nikola Tesla je osvetlio celu izložbu naizmeničnom strujom, izloživši još fluorescentne sijalice i sijalice s jednim izvodom. Tada je objasnio načelo obrtnog magnetskog polja i indukcionog motora, izazivajući divljenje obrtanjem bakarnog jajeta koje se vrtelo okrenuto na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje.

Srpski matematičar Mihajlo Petrović Alas je ovenčan zlatnom kolajnom za hidrointegrator, analogni računar koji je rešavao dve klase diferencijalnih jednačina. Napravio ga je tri godine pre svetkovine u Parizu.

Ostale vestiArhiva