Već drugi mesec zaredom Ministarstvo finansija obradovalo je javnost saopštenjem o najpre nultoj, a sada negativnoj stopi inflacije. Posle junskih 0 odsto, jul je bio još "uspešniji" jer je inflacija snižena za 0,1 odsto, tako da sedmomesečni rast cena iznosi 5,6 odsto. Da bi bila ostvarena projekcija od 9,6 odsto, u narednih pet meseci inflacija ne bi smela da bude veća od četiri odsto, što bi bilo moguće ako bi cene mesečno rasle u proseku za 0,8 odsto.
Tako govori jezik statistike. Analitika, međutim, u taj optimizam unosi više opreza. U saopštenju Ministarstva finansija se kaže da je negativni rast inflacije zabeležen zahvaljujući zaustavljanju rasta cena industrijskih proizvoda i sezonskom padu cena poljoprivrednih. Šta je statistika zabeležila u ovim oblastima znaće se kada Republički zavod za statistiku obelodani strukturu kretanja cena za juli. Prošlomesečni podatak o rastu cena industrijskih proizvoda za 0,3 odsto i padu poljoprivrednih za isti procenat doveo je, podsetimo, do nulte inflacije. Kako je rast cena industrijskih proizvoda ovog meseca zaustavljen uprkos korekciji cena naftnih derivata, biće posebno zanimljivo analizirati tim pre što je u prvom kvartalu ove godine zabeleženo da je međugodišnji rast proizvođačkih cena bio znatno brži od rasta cena na malo, a po ocenama stručnjaka takav trend se na maloprodajne cene preliva po pravilu sa dva do tri meseca kašnjenja.
Ono na šta ekonomski analitičari posebno ukazuju jeste i dalje visok međugodišnji nivo inflacije koji više od godinu i po dana ne silazi mnogo ispod 15 odsto, a čemu u mnogome kumuje visok rast cena električne energije i naftnih derivata koji su samo u prvom kvartalu ove godine poskupeli za više od 30 odsto. Otuda je realno očekivati da će od eventualnih korekcija cena električne energije, kao i cena usluga zavisiti šta će se dalje dešavati u sektoru inflacije. Ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da su pri junskoj inflaciji od nula odsto cene poljoprivredno -prehrambenih proizvoda porasle za jedan odsto i da je ta tendencija, sudeći po svakodnevnim iskustvima iz prodavnica, nastavljena, i to u značajnijoj meri i u julu.
Prema rečima ekonomiste Jurija Bajeca, sadašnji nivo inflacije uobičajena je pojava u letnjim mesecima, kada najveći uticaj imaju sezonski faktori - niske cene na zelenim pijacama, činjenica da država nije dizala cene proizvoda i usluga koje su pod njenom ingerencijom ( gorivo, električna energija, PTT usluge, komunalije...
-Na visinu inflacije utiče i povoljna situacija na deviznom tržištu na kome dinar jača u odnosu na evro zbog velike ponude deviza ( najavljena prodaja Mobi 63, Vojvođanske banke, devizne doznake iz inostranstva ).Ipak, posle ovog zatišja, koje će trajati i u avgustu očekujem da će u narednim mesecima inflacija rasti brže. Tome će u velikoj meri doprineti kretanje cene nafte na svetskom tržištu, a pojaviće se i novi zahtevi budžetskih korisnika.I mada je u ovom trenutku teško proceniti kolika će inflacija biti na kraju godine, sigurno je da će biti niža od prošlogodišnjih 17 odsto, ali neće biti jednocifrena - procenjuje Bajec.
Komentarišući najnovije procene o visini inflacije, iznete pre zvaničnih podataka Zavoda za statistiku, Bajec ističe da ovo zatišje nije posledica stabinosti našeg privrednog ambijenta, jer su još "otvorena" mnoga pitanja. Pored toga i mere monetarne politike imaju efekta, što sve zajedno utiče da se neutrališe bazna inflacija.
Saša Đogović, direktor Centra za marketinška istraživanja Eumarket, smatra da je sadašnji nivo inflacije rezultat restriktivnih monetarnih mera Narodne banke Srbije i veštačkog održavanja apresiranog kursa dinara u odnosu na evro, što uslovljava niže uvozne cene inputa i smiruje inflatorne tenzije.
- Cene na malo poljoprivredno - prehrambenih proizvoda i usluga brže će rasti u četvrtom kvartalu. Ovu godinu ćemo završiti sa dvocifrenom stopom inflacije, ali i značajno nižom nego 2005. godine - izjavio je Đogović.
U procenama eksperata MMF pominje se mogući nivo inflacije od 12 odsto ali uz nastavak ovako restriktivne monetarne politiku kakvu vodi NBS i striktno sprovođenje politike plata dogovorene za javni sektor. Zato će za analitičare koji se budu upuštali u procene ovogodišnje inflacije biti veoma zanimljivo da vide zvanične podatke o tome koliko je zaista u junu i julu ove godine smanjena kreditna aktivnost banaka kako bi mogli da ocene efekte monetarnih mera na smanjenju tražnje stanovništva. Isto tako, biće zanimljivo videti da li je nastavljen, u aprilu zabeležen, trend pada mase zarada u javnim preduzećima od četiri odsto. Posebno pojašnjenje traži činjenica da su cene nekih proizvoda, i to ne samo iz uvoza, skočile u poslednja dva meseca iako je kurs evra praktično vraćen na nivo na kome je bio u julu 2005. godine.

PROKOPIJEVIĆ: U septembru novi cenovni udar

- Inflacija je svake godine najniža u letnjem periodu zbog jeftine pijace i godišnjih odmora. Ove godine tom setu "pridružio" se skuplji dinar i jeftin evro koji je reper za cene. I u avgustu treba očekivati nisku stopu inflacije, ali već od septembra sledi rast cena koji će biti najviši u decembru . Mislim da ćemo ovu godinu završiti sa stopom inflacije od 12 do 14 odsto, ne računajući efekte investicionog plana. Ali, izvesno je da će se efekti investicionog plana osetiti 2007. godine - izjavio je za Danas Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

STAMENKOVIĆ : Ohrabrujuće procene

- Procena Ministarstva finansija o negativnoj julskoj inflaciji svakako deluje ohrabrujuće. Iako nemam podatke o njenoj strukturi, siguran sam da je to posledica jakog sezonskog pada cena voća i povrća i realnog pada tražnje što je efekat mera politike koju sprovodi Narodna banka Srbije. Očekujem da će i avgust biti miran što se inflacije tiče ali nisam siguran šta će se dešavati od septembra, naročito ako krene najavljeni ciklus investicija. S druge strane, brinu me monopoli koji postoje kod nas na tržištu i to što Vlada ništa ne čini na antimonopolskom zakonodavstvu koje apsolutno ne doprinosi suzbijanju inflacije, kaže za Danas Stojan Stamenković, urednik Makroekonomskih analiza i trendova.

Ostale vestiArhiva