Vašington i Brisel pripremaju različite scenarije raspleta odnosa Beograda i Prištine, za dan nakon što Međunarodni sud pravde u Hagu iznese mišljenje o kosovskoj nezavisnosti. I dok je plan EU nedefinisan, usmeren pre svega na pritisak na Srbiju da počne praktičnu saradnju sa vlastima Kosova, i o njemu će se raspravljati na ministarskom sastanku 10. maja, Vašington već skoro dva meseca priprema plan da od Beograda, u zamenu za brži pristup EU i njenim fondovima, traži pristanak za ukidanje Rezolucije 1244 i učvršćivanje nezavisnosti Kosova.
Novu politiku američkog Stejt departmenta za „Blic“ otkriva Obrad Kesić, dobro obavešten politički analitičar američke agencije „TSM Global“, iz Vašingtona. On kaže da plan ima zeleno svetlo Bele kuće, koja se direktno ne bavi Balkanom, kao i da vašingtonska administracija očekuje da Beograd da pristanak na ukidanje Rezolucije 1244 odmah nakon iznošenja mišljenja suda.
- U novu rezoluciju UN, za koju se zalaže Vašington, bio bi unet deo mišljenja MSP na koji bi se u rezoluciji pozivalo i ona bi bila ključ za dalje učvršćivanje nezavisnosti Kosova. Velika razlika bi bilo ograničavanje njenog trajanja, jer bi za razliku od Rezolucije 1244 koja se automatski produžava i može se ukinuti samo glasanjem u UN, nova rezolucija bila produžena samo ukoliko se za nju glasa, dakle, upravo suprotno - objašnjava Kesić plan koji se u Vašingtonu razrađuje već skoro dva meseca.
Tehnički, neformalni pregovori Beograda i Prištine već su počeli. U poslednjih mesec-dva održano je nekoliko neformalnih susreta između predstavnika Beograda i Prištine u kojima su učestvovali predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Srbije, MUP i kabineta predsednika Borisa Tadića, saznaje „Blic“ iz diplomatskih izvora u Vašingtonu. Ticali su se tehničkih pitanja, na nivou operativne saradnje, sa ciljem da se između vlasti stvori mreža kontakata i kanala koji bi funkcionisali u slučajevima izbijanja krize. U Vašingtonu su ovi razgovori ocenjeni veoma pozitivno i, kako kaže Kesić, podstaknute su nade da će, nakon iznošenja mišljenja MSP, biti stvorena atmosfera da bi moglo da se krene u pregovore o krupnijim temama, kao što su trgovina, carina i dokumenta građana.
- Očekivanja Vašingtona i Beograda su suprotstavljena, dok SAD žele da Kosovo postane član UN, a Srbija hoće pregovore o granicama, za šta još nema sluha. Takođe, Vlada u Beogradu nije dovoljno jaka da bi u javnost izašla sa vešću da pregovara o podeli, a slično je i sa Vladom u Prištini. Mada Hašim Tači šalje signale da je spreman za tajne pregovore, s tim da se pitanje statusa ostavi po strani, odustaće ukoliko ga Ramuš Haradinaj napadne za „prodaju Kosova“ - objašnjava Kesić.
Tema o tajnim pregovorima Beograda i Prištine pojavila se u medijima pre nekoliko dana, a sve je, čini se, pokrenuto tekstom američkog stručnjaka za spoljnu politiku Nikolasa Gvozdeva, koji je u uticajnom časopisu „Forin afers“ izneo stav da su „status“ i „granice“ odvojena pitanja i da se o statusu ne može pregovarati, dok je tema granica otvorena. Nakon toga je uticajni prištinski političar Veton Suroi izneo tvrdnju da je u međunarodnoj zajednici prevladao stav da se pregovorima reše odnosi Beograda i Prištine i da će uskoro krenuti tajni pregovori. Izvori „Blica“ iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije kategorički tvrde da su „sve to samo provokacije“ i da neće biti pregovora pre iznošenja mišljenja MSP i zasedanja Generalne skupštine UN tim povodom. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je juče Tanjugu da su pregovori o KiM mogući samo u okvirima Rezolucije 1244.
- Okvir za pregovore može biti jedino Rezolucija 1244 i oni moraju biti vođeni na transparentan način, u skladu sa demokratskim mandatom koji je Vlada Srbije dobila od građana - istakao je Jeremić.
Ministar inostranih poslova Italije Franko Fratini najavio je da će razgovori Beograda i Prištine početi odmah nakon konferencije o zapadnom Balkanu u Sarajevu, a britanski Bi-Bi-Si nezvanično saznaje da bi tri glavne teme razgovora mogle biti decentralizacije, kulturno nasleđe i sever Kosova.
Parlament EU u Briselu priprema rezoluciju kojom se od Srbije traži da ima „pragmatičan stav“ prema statusu Kosova i da prestane da blokira članstvo Kosova u međunarodnim institucijama, pogotovo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Srbija se poziva da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom. I ambasador Švedske u Srbiji Krister Bringeus izjavio je juče da je Srbiji mesto u EU, ali da je „neophodan uslov za to regionalna saradnja Srbije sa Kosovom“.
Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović rekao je juče da se pregovori između Srba i Albanaca mogu pokrenuti tek posle odluke Međunarodnog suda pravde.
- Kakav će biti format tih razgovora, o čemu će se najpre razgovarati, a o čemu kasnije, to zavisi od zajedničkog dogovora, ali i za jedno i za drugo treba sačekati odluku Međunarodnog suda pravde - precizirao je Ivanović i dodao da, pored statusa, postoji i više tehničkih tema, kao što su struja, telefonija i mnoge druge stvari koje su važne za svakodnevni život, i da je zato „dobra inicijativa da se kosovski Albanci dovedu za pregovarački sto i da se sa njima razgovara“.

Manter se vraća Balkanu
Donedavni ambasador SAD u Beogradu Kameron Manter, sada na službi u Iraku, nezvanično proglašen za glavnog tvorca aktuelne Vlade Srbije, najverovatnije će uskoro postati ključna osoba za Balkan američke administracije, saznaje „Blic“ u dobro obaveštenim diplomatskim krugovima u Vašingtonu. Manter bi trebalo da preuzme dužnost od Stjua Džonsa, sadašnjeg zamenika pomoćnika državnog sekretara Stejt departmenta. Procenjuje se da bi Manterovo imenovanje doprinelo prihvatanju želja Beograda.

Ostale vestiArhiva