Na Dan pobede, 9. maja, u Moskvi marširaće 11.500 vojnika, među njima će biti američki marinci i britanski sasovci. Poziv, međutim, nije upućen pripadnicima Vojske Srbije, ni ministru odbrane Draganu Šutanovcu, iako je Srbija, kao članica antifašističke koalicije, podnela izuzetno visok broj žrtava tokom Drugog svetskog rata.
U Rusiji kažu da Srbiji nije upućen poziv jer je u ratu učestvovala Jugoslavija.
Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije pri ruskoj Akademiji nauke i umetnosti, kaže za „Blic” da će u vojnom defileu prilikom proslave Dana pobede u Moskvi učestvovati samo vojske savezničkih sila u Drugom svetskom ratu.
- Srbija nije isto što i Jugoslavija. Da smo pozvali vašu zemlju, morali bismo i Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Sloveniju i Crnu Goru - objašnjava Nikiforov.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže za „Blic” da ne zna zašto pripadnici VS nisu pozvani na tu svečanost i da je potpuno ubeđen da bi Vojska Srbije na paradi dostojno reprezentovala državu i one snage koje su tokom Drugog svetskog rata učestvovale u borbi protiv fašizma na prostoru bivše Jugoslavije.
Šutanovac ističe da su žrtve tada podnete u odnosu na veličinu zemlje impozantne i da bi mu bilo izuzetno zadovoljstvo da Vojska Srbije učestvuje na paradi.
Ministar kaže da rusko- srpski vojni odnosi nisu dobri kao politički, ali najavljeje da bi već krajem godine moglo doći do poboljšanja je u Beograd dolazi visoka delegacija, predvođena načelnikom Generalštaba Ruske vojske.
- Time ćemo otvoriti novu eru odnosa, nakon čega očekujem da će doći do razmene poseta i na ministarskom nivou i konačnog uobličavanja naših odnosa koji će pratiti ono što se dešava na političkom planu - rekao je ministar odbrane.
Može li se izostanak poziva ministru odbrane i Vojsci Srbije protumačiti kao odgovor Moskve na ubeđenje Rusije da srpski ministar odbrane zastupa bliže veze sa NATO od onih u „Partnerstvu za mir”? Zoran Dragišić, vojni analitičar, sumnja u to.
- Na toj paradi učestvuju članice NATO, čak i Amerika, a neke članice bivše SSSR, kao Gruzija, nisu pozvane takođe. Ne znam šta je uzrok ovog poteza Moskve, ali država mora dobro da ga analizira - poručuje Dragišić.
On upozorava da Srbija ima nerealan odnos prema Rusiji, a da on mora da se gradi na međusobnom uvažavanju, a ne na shvatanju da je Srbija ruska gubernija.
Ističe da konačno Srbija mora da shvati da Rusija neće okrenuti rakete prema Americi zbog Kosova, kao što to nije učinila 1999. godine tokom bombardovanja, niti će poslati strateške bombardere da štite srpske interese. Za njega je stvar jednostavna, pred nama je izbor - ulazak u NATO ili pakt sa Rusijom, koji ona nema ni sa jednom drugom zemljom.
Izostanak poziva za Vojsku Srbije i njenog ministra odbrane ponovo otvara pitanje šta Rusija hoće od Srbije, šta su njeni interesi na Balkanu. Ekonomski interesi su više nego jasni. Rusija je jedan od dva naša najznačajnija spoljnotrgovinska partnera. Samo u prva tri meseca ove godine sa njom je ostvarena razmena od 623,9 miliona dolara. Istina je, međutim, na žalost Srbije i na sreću Rusije - gotovo čitav iznos odnosi se na uvoz iz Rusije.
Sem toga, Rusija je jasno saopštila nedavno da dalje širenje NATO na istok smatra direktnim ugrožavanjem njene bezbednosti. Ali, istočno do nas su članice NATO - Bugarska, Turska i Rumunija, severno je to Mađarska, zapadno Hrvatska, južno Albanija, koja je aplicirala za članstvo, a tu su i Bosna i Crna Gora.
- Mi ćemo ući u NATO ili nećemo, zato što mi tako hoćemo, a ne zato što tako kaže Moskva. Rusija kao svaka velika sila želi svoju dominaciju ili uticaj nad drugom državom. A mi imamo političare koji ne samo da su s ruskim političarima u vezi, već se ponašaju kao deo ruskog, a ne srpskog političkog života - kaže Dragišić.
Šta s druge strane treba da znači jučerašnji poziv generalnog sekretara NATO Andersa Foga Rasmusena u Bukureštu na unapređenje veza Alijanse i Srbije i njegove reči: „Jako bih želeo da se odnosi Srbije i NATO unaprede”? Da li je to diskretan, ali jasan poziv Srbiji za učlanjenje u NATO?
- Ne mislim da je ovo poziv za učlanjenje u NATO jer je i zvaničnicima Alijanse poznat stav Srbije o neutralnosti. Poziv na saradnju ukazuje na to da je naš sistem odbrane respektovan od strane Brisela pošto pokazuje da su reforme koje se sprovodimo po najboljim svetskim standardima. Ali to je svakako poziv na čvršće povezivanje sa evropskim bezbednosnim sistemom i dalje evropske integracije i na jaču saradnju u okviru „Partnerstva za mir” - kaže Šutanovac.
Ministar odbrane je ubeđen da će otvaranje kancelarije Srbije pri NATO u Briselu omogućiti razvijanje ne samo vojnih odnosa već i vojnog zdravstva, energetske bezbednosti, ekologije…
- Činjenica je da se sve zemlje učlanjuju u taj program kako bi crple koristi od te saradnje i naša je želja da ubuduće i mi imamo podjednake mogućnosti poput drugih zemalja članica PZM - navodi on.
Za Aleksandra Radića, vojnog analitičara, Rasmusenova izjava je, poput drugih koje u poslednje vreme stižu iz Brisela, ništa drugo do zeleno svetlo Srbiji da zatraži punopravno članstvo u NATO.
- Signali su vrlo očigledni i sada dolazi trenutak u kome se donosi odluka hoćemo ili ne. Na Srbiji je odluka - kaže Radić.
On smatra da je za NATO veoma važno da se Srbija uključi u Alijansu radi konačnog rešenja krize na Balkanu. Kaže da bi to s druge strane dalo priliku Srbiji da afirmiše svoj interes i lakše dođe do za nju prihvatljivog rešenja za Kosovo. Vojna neutralnost za njega je neprihvatljiva iz više bezbednosnih i ekonomskih razloga, ona podrazumeva, između ostalog, veće snage odvraćanja i daleko značajnija ulaganja u vojsku, sredstva koja Srbija nema.

Ostale vestiArhiva