Zato za nesposobnost 24 ministra koji drže 26 resora ne treba cenu da plati nekoliko stotina državnih službenika koje su ministarske partije godinama gurale u državnu administraciju, a sada planiraju da ih otpuste. Nisu oni uzrok problema, niti će njihovo otpuštanje rešiti problem – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Čedomir Jovanović, lider i poslanik LDP.
– Vladajuća većina je donela odluku o otpuštanju državnih službenika, a da pri tom nije rekla kojim poslovima ova zemlja želi da se bavi.
Većina stranaka, pa delimično i LDP, bavi se uglavnom „visokom politikom“, a obični ljudi nemaju od čega da žive?
– Većina stranaka se bavi opštim parolama i sitnim potkupljivanjem birača u svakoj, parlamentarnoj ili lokalnoj izbornoj kampanji. LDP to ne radi. Zbog toga smo, dok su drugi poklanjali ovce, koze i naočari u Aranđelovcu, mi povećali broj glasova, bez priče o visokoj politici i bez šlepera milostinje koju su donosile ministarske partije.
Država premalo ulaže u infrastrukturu, u Srbiji se godišnje izgradi desetak kilometara puteva i to nikome ne smeta?
– Ovakva država ne ulaže ništa u infrastrukturu, osim u neka nova Potemkinova sela, u besmislene projekte kroz takozvani Nacionalni investicioni plan. Svaka stranka ima svoj projekat za slikanje i kampanju, samo što sve uzimaju iz inače plitkog budžeta.
Vlast i opozicija kao da imaju prećutni sporazum o zatvaranju očiju pred kriminalom i zloupotrebama u javnim preduzećima?
– Nekada složno ćute, a povremeno su i vrlo glasni kada ih suočimo s posledicama partijskog gazdovanja i održavanja iluzije o moćnim „gigantima“, zapuštenim i prezaduženim javnim preduzećima. Na politici prema javnim preduzećima i privredi se najbolje vidi koliko je superioran i revolucionarno drugačiji koncept LDP-a. Naš problem u privatizaciji NIS-a nisu Rusi, već to što je mimo zakona poklonjen značajan resurs. Pokazalo se, prilično istrošen, jer je navodno moćna kompanija uprkos monopolu u ogromnim dugovima u gubicima, dok su finansijski izveštaji godinama štimovani, kao i završni račun budžeta, koji pod Koštunicom nikada nije ni napravljen. Prvi put kada je revizor dao samo delimičan izveštaj, pokazalo se da je samo jedna Koštuničina vlada, tokom 2005. i 2006, bukvalno bacila 200 miliona evra iz privatizacije na bespovratne pozajmice stubovima javnog sektora: NIS-u, JAT-u, Železnicama. Samo Železnice imaju preko milijardu evra akumuliranih gubitaka.
Na šta ste sve naišli kada ste “preuzeli” pojedine ustanove u Beogradu? Vaša stranka se zalagala za instituciju konkursa, ali su izbori kadrova obavljani na drugi način?
– To je jedna od stvari koja će ostati kao veliki rezultat aktiviranja LDP-a u upravi Beograda. Javni konkurs za sve visoke pozicije je sada, na naš predlog, obaveza koja je uneta u Statut Beograda. Da imamo 37, a ne samo sedam odbornika, onda bi to bio slučaj sa svakim mestom u gradskoj upravi. Nijedan funkcioner LDP-a nije seo u direktorsku fotelju u Beogradu, a na mnogim mestima su ljudi koji su čak bili, ili su i sada članovi ili simpatizeri drugih stranaka.
Izdavanje građevinskih dozvola je posebno veliki problem, a u Beogradu je to potpuno blokiralo građevinare i prateću industriju. Čija je to politika?
– Danas nam više ništa ne znači to što smo bili u pravu kada smo Vladi ukazivali da će zakon na osnovama populizma, demagogije, nestručnosti i arogancije države, umesto neophodnog novog sistema, produbiti stari haos. U najvećoj meri je vlast odgovorna za uništeno tržište nekretnina na kojem je beogradski kvadrat skuplji od kvadrata u Londonu ili Dubaiju, pad aktivnosti građevinske industrije od 90 odsto, investicionu klimu koja je kontaminirana inflacijom ministara graditelja i transferom kapitala u konkurentnije sredine u regionu. Jasno je da nam je potrebna moderna tržišna ekonomija umesto atmosfere Černobilja. Zato ćemo predložiti novi zakon, kao prvu meru u efikasnoj promeni koja više ne sme da se odlaže. Moramo da razgovaramo sa lokalnim samoupravama, građevinskom industrijom, investitorima. Kroz te kontakte ćemo precizno profilisati rešenja koja će odgovarati našim potrebama, a ne slabostima vlasti koja je nesposobna da se menja, pa od nas očekuje da je u tome pratimo.
Ministar i potpredsednik Vlade Božidar Đelić je nedavno rekao da će Srbija u EU 2020. Zašto tek tada?
– Ne može Evropa da bude večiti izgovor za sopstvenu nesposobnost. Posao je političara je da pronađu snagu da taj proces ubrzaju. Vlast, koja je napravljena na vrlo limitiranim, a često i međusobno suprotstavljenim parolama, polako se suočava sa posledicama tih dopadljivih poruka koje su privlačile najveći deo biračkog tela. Međutim, posle ukidanja viza, odmrzavanja SSP i podnošenja kandidature za članstvo u EU, Srbija mora da se ponaša kao pravi kandidat za članstvo u Uniji. Ako društvo želi jasniju evropsku politiku, onda treba ubuduće da glasa za stranku koja se tako politički postavlja.
Finansiranje stranaka je generator korupcije?
– LDP godinama insistira na uređenju odnosa između politike i krupnog kapitala, kako bi se znalo ko je biznismen, šta radi poreska uprava, da jednom podvučemo crtu i razdvojimo one koje rade po zakonu od onih koji su u crnoj zoni. Tražili smo da DRI uđe u političke stranke, prvo u LDP, prevrne sve poslovne knjige i javno kaže ko poštuje a ko krši zakon, jer nismo svi isti.
Može li se problem Kosova rešiti u dogledno vreme da ljudi tamo počnu da žive normalno?
– Beograd kosovskim Albancima i Srbima treba da pomogne. Ako to nije u stanju, onda ne sme da ograničava kosovske Srbe dok pokušavaju da, u okolnostima za koje su najmanje sami krivi, postanu aktivni učesnici, a ne žrtve. LDP ne prihvata pojam “posrednog priznanja nezavisnosti” koji je sredstvo unutrašnje političke manipulacije. Svaki sastanak ili susret koji doprinosi ubrzanju evropskih integracija pomaže i Srbiji i njenim legitimnim interesima na Kosovu, i treba ga iskoristiti. Ne smemo više vezivati sebi ruke u spoljnoj i regionalnoj politici. Put do rešenja problema Kosova i danas vodi preko Brisela, a ne preko Haga, interpretacije očekivanog savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Bez obzira na sadržaj mišljenja, ono ne sme biti osnov za novi politički konflikt između Srbije i njenih najznačajnijih zapadnih saveznika i suseda u regionu.

Ostale vestiArhiva