Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da je cilj Srbije da do sredine sledeće godine dobije status kandidata i da pregovore za ulazak u EU počne do kraja mandata ove vlade, odnosno do sredine 2012. godine. "To su naši ciljevi, a na nama je da obezbedimo konsenzus unutar EU da to postane i realnost", rekao je Đelić u intervjuu Tanjugu povodom 9. maja, Dana Evrope. Đelić je ukazao da je Vlada Srbije vredno radila i u 2008. i u 2009. godini na evropskim integracijama, što je rezultiralo dobijanjem vizne liberalizacije krajem prošle godine, primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma i podnošenjem kandidature za članstvo u EU. Iako u ovom trenutku u EU ne postoji konsenzus za prosleđivanje kandidature Srbije Komisiji u junu, Srbija za to ima podršku ministra spoljnih poslova Italije Franka Fratinija i Španije, naglasio je Đelić. "Na nama je da se trudimo da, ukoliko se to ne desi u junu, da onda kandidatura bude prosleđena što je brže moguće posle toga, sa čime se složio i Fratini tokom nedavne poseti Srbiji", rekao je Đelić.
Đelić je ukazao da mu i mediji i građani često postavljaju pitanja u vezi sa rokovima, da je neretko i na udaru kritike što daje rokove, kao što je to bio slučaj sa viznom liberalizacijom, ali da je to deo posla. "Da te rokove nismo davali, 19. decembra prošle godine, verujte, ne bismo došli na Šengen listu", smatra Đelić i naglažava da su rokovi način kojim se birokratija "tera da radi", a Briselu i zemljama članicama EU stavlja da znanja koji su ciljevi Srbije i da se odrede prema njima. Govoreći o saradnji sa Tribunalom u Hagu i evropskim integracijama, Đelić je podsetio na zaključke Evropskog saveta iz decembra prošle godine, u kojima se naglašava da će se, ukoliko izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca u junu bude pozitivan, pristupiti početku ratifikacije SSP. Navodeći da nema nikakvog razloga da Bramercov izveštaj ne bude pozitivan, Đelić je izrazio očekivanje da bi odluka o ratifikaciji SSP mogla da bude donesena sredinom juna na sastanku ministara EU u Luksemburgu.
Kada je reč o kandidaturi, kada Evropska komisija dobije zeleno svetlo zemalja članica da razmotri kandidaturu Srbije, ona će i zvanično uputiti upitnik koji će, prema Đeliću, rendgenski analizirati situaciju u našoj zemlji. Potpredsednik Vlade je rekao da će Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja, biti u stanju da veoma brzo odgovori na ta pitanja, u roku od nekoliko nedelja, čime će dokazati i posvećenost, profesionalizam i administrativni kapacitet Srbije. Vicepremijer je, međutim, naglasio da je u ovom momentu pre svega potrebno da se izgradi politički konsenzus za prosleđivanje kandidature Srbije Komisiji, a da se Srbija, lobirajući za to, istovremeno priprema da administrativno-tehnički odgovori na sve izazove. Đelić je, takođe, rekao da Srbija insistira na poštovanju odredbi Rezolucije SB UN 1244 o Kosovu. Govoreći o finansijskim, dosadašnjim i budućnim, dobitima od EU, Đelić je naveo da Srbija trenutno dobija 200 miliona evra godišnje, a da je, uključujući i vanrednu pomoć početkom prošle decenije, Srbija već dobila oko 2,5 milijarde evra bespovratne pomoći EU. Kada dobijemo sertifikaciju i istovremeno budemo zemlja kandidat za ulazak u EU, možemo računati da ćemo dobiti za jednu trećinu više sredstava nego što to danas dobijamo, skoro do 300 miliona evra, dodao je Đelić.
"Kao punopravna članica EU Srbija će moći da računa na dve do tri milijarde evra neto godišnje bespovratne podrške. To su veoma značajna sredstva i to je jedan od razloga, nije jedini, za koje se mi borimo da što pre uđemo unutar EU", rekao je Đelić. Đelić je upozorio da u ovom trenutku raspoloženje za proširenje EU nije na zavidnom nivou, jer veliki broj zemalja, poput Nemačke, misle da je poslednje proširenje urađeno prebrzo i da su Bugarska i Rumunija ušle nespremne u EU, a tu je i problem grčke krize i pitanje da li i druge zemlje Balkana imaju slične ekonomske probleme. Srbija je veoma rano prepoznala izazove i obratila se MMF, pokazavši da vodi odgovornu, evopsku politiku, koja nije laka za građane, ali koja je mera odgovornosti i zrelosti društva i države, rekao je Đelić. Prema Đelićevom mišljenju, Srbija ima mnogo toga da ponudi EU u najrazličitijim oblastima. "Naša ambicija nije da mi sutra živimo od tuđeg truda, već da budemo uvaženi, cenjeni, produktivni član EU, čiji se glas čuje i uvažava", zaključio je Đelić.

Ostale vestiArhiva