Beograd je spreman da povuče kontratužbu za genocid protiv Hrvatske, ukoliko vlasti u Zagrebu istovremeno povuku svoju tužbu pred Međunarodnim sudom pravde, izjavio je u Zagrebu predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.
"Generalno smo utvrdili princip da se u periodu pred nama prioritet da dijalogu i nalaženju rešenja i stav srpske strane je da smo mi spremni da povučemo tužbu ako se postigne dogovor da istovremeno povučemo tužbu bez dodatnih uslovljavanja", rekao je Cvetković posle razgovora sa hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor.
Predsednica Vlade Hrvatske nije, međutim, direktno odgovorila na pitanje da li je hrvatska strana spremna da odustane od tužbe za genocid protiv Srbije.
"U Hrvatskoj takvu odluku može doneti jedino vlada i ona nije do sada o tome raspravljala. Važno je da gradimo bolje odnose, da sarađujemo na području privredne saradnje i da otvaramo stranice budućnosti, a ne da se vraćamo u prošlost", rekla je Kosor.
Prema njenim rečima, sa druge strane, važno je odrediti se prema zločinima politike Slobodana Miloševića i zlu koje je, kako je rekla, "ta agresorska politika nanela svima na ovom prostoru".
Cvetković i Kosorova sastali su se na marginama Godišnje skupštine EBRD-a, koja je počela u Zagrebu.

Region izašao iz krize
Predsednici vlada Zapadnog Balkana konstatovali su da se u svim zemljama regiona ekonomska kriza "formalno i statistički" završila, izjavio je premijer Cvetković.
Mirko Cvetković je posle sastanka sa šefovima vlada iz regiona, izjavio da je zajednički ocenjeno da će oporavak od posledica krize ići sporije nego što se očekivalo.
"Takođe je procena da bi kriza mogla imati određene reperkusije na pitanje brzine evropskih integracija, i zbog toga je dogovoreno da sve zemlje i uz podršku EBRD nastave da se bore da se brzina evropskih integracija ubrza i da se čitav zapadni Balkan uključi u EU", rekao je Cvetković.
Prema njegovim rečima, sve zemlje regiona imaju određene infrastrukturne projekte, u kojima je EBRD spreman da pomogne, ali se prevashodno mora insistirati na tome da se poveća obim ekonomske saradnje u regionu.
Radni ručak, kome su prisustvovali premijeri Hrvatske, Srbije, BiH, Makedonije, Crne Gore i Albanije, održan je na marginama godišnje skupštine EBRD.
Premijer Cvetković će se tokom dana u Zagrebu u Banskim dvorima sastati sa predsednicom Vlade Hrvatske Jadrankom Kosor.

Najteža kriza od početka tranzicije
Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Tomas Mirov ranije tokom dana je u obraćanju premijerima zemalja regiona izjavio da evropske integracije ostaje centralna vizija za Jugoistočnu Evrope.
"To ostaje ključno za vas, za region, i za Evropu, iako nedavni događaji na finansijskom tržištu mogu zamagliti tu viziju, nadajmo se samo privremeno", izjavio je Mirov.
Podsećajući da se region suočio sa najgorom ekonomskom krizom od početka tranzicije, Mirov je istakao da glavni pokretači ekonomskog rasta u pretkriznom periodu mogu ostati ograničeni u narednim godinama.
Zbog toga je neophodno pronaći i razviti nove izvore privrednog rasta, naveo je predsednik EBRD, ističući pet ključnih oblasti delovanja koje zahtevaju politički fokus zemalja regiona radi postizanja održivog rasta u narednim godinama.
Pored procesa evropskih integracija, Mirov je naglasio neophodnost razvoja lokalnih finansijskih tržišta, kao i podršku malim i srednjim preduzećima, kroz obezbeđivanje izvora finansiranja, odgovarajuće zakonodavstvo i izgradnju infrastrukture.
Mirov je napomenuo i da sve ekonomije regiona mogu povećati svoju konkurentnost kroz borbu za veću energetsku efikasnost, koja ostaje ključni problem u zemljama u kojima je EBRD aktivan.

Regionalna trgovina šansa za razvoj
Ističući da su sve uspešne ekonomije zasnovane na dobrim trgovačkim vezama, Mirov je ukazao da je unapređivanje regionalne trgovine velika šansa za razvoj zemalja Jugoistočne Evrope.
Godišnja skupština EBRD okupila je u Zagrebu delegacije 63 zemlje članice i više od dve i po hiljade bankara, privrednika i investitora, a glavna tema skupa je ekonomski oporavak.
Prema najavama, na godišnjoj skupštini trebalo bi da bude odobreno povećanje kapitala EBRD-a za 50 odsto, na oko 30 milijardi evra, što će prema procenama banke omogućiti da se odobri od 8,5 do devet milijardi evra kredita godišnje.
U delegaciji Srbije na godišnjoj skupštini EBRD su, pored premijera Cvetkovića, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ministarka finansija Diana Dragutinović i šefica vladine Kancelarije za pridruživanje EU Milica Delević.

Kosorova uručila prevod evropskih propisa
Premijarka Kosor je, u ime buduće saradnje, uručila premijeru Cvetkoviću prevod propisa EU, koji sadrži oko 100.000 stranica.
Kosorova je, nakon sastanka sa Cvetkovićem, rekla da je prevođenje evropskih pravnih propisa Hrvatsku koštalo oko osam miliona evra i da je ustupanjem tih dokumenata Zagreb iskazao jasnu želju za intenziviranje saradnje sa Beogradom.
"Želim da ovaj čin bude zalog naše dobre saradnje i prijateljstva naše dve zemlje", rekla je Kosor, koja je obećala snažnu podršku Hrvatske svim zemljama regiona na putu ka EU.
Cvetković je rekao da je Srbija zadovoljna zbog toga što je Hrvatska pri kraju procesa evropskih integracija i izrazio očekivanje da će Srbija na svom evropskom putu imati podršku i korist od hrvatskih iskustava.
"Najvažnije je da je uspostavljen duh pogleda u budućnost i duh saradnje. Ne želimo da kažemo da su svi problemi rešeni, ali postoji interes i volja da se oni rešavaju na konstruktivan način i u interesu obe strane", rekao je Cvetković.

Ostale vestiArhiva