Korupcija je uobičajena pojava u Srbiji, smatra 90 odsto građana, a broj onih koji smatraju da će se nivo korupcije smanjiti u narednoj godini jedva prelazi 10 odsto, rezultati su ispitivanja javnog mnjenja koje je sproveo Medijum galup.
Rezultati pokazuju da građani bolje prepoznaju šta je korupcija u političkom životu i izbornim kampanjama, da su manje spremni da plate mito, ali da su neodlučni kada treba da prijave korupciju.
Prema istraživanju, objavljenom na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, ukupno 45 odsto građana smatra da se nivo korupcije povećao u proteklih godinu dana, a 38 odsto misli da je ostao isti.
Slična su očekivanja i za narednu godinu - trećina očekuje više korupcije, isti nivo korupcije očekuje gotovo polovina ispitanika - 45 odsto, dok 13 odsto misli da će korupcije biti manje. Ogromna većina ispitanika, 89 odsto, veruje da elita ne brine za korupciju na nižem nivou jer je ne pogađa, da velika preduzeća žele korumpiranu vladu jer imaju koristi od toga (77 odsto), te da političari nemaju volju da se bore protiv korupcije jer i oni imaju koristi od nje (87 odsto).
Političke partije korumpiranim ocenjuje 80 odsto građana, što je za četiri procentna poena više nego u prethodnom istraživanju. Istraživanje je sprovedeno u martu, i u međuvremenu, posle prvog istraživanja, održani su lokalni izbori u nekoliko opština u Srbiji.
Među građanima je u tom periodu porasla svest o tome šta je korupcija u politici i u izbornoj kampanji. Podelu poklona tokom kampanje korupcijom smatra 66 odsto ispitanika, dok je u oktobru tako mislilo 38 odsto.
Oko 60 odsto građana ocenjuje da je korupcija finansiranje nečije kampanje kako bi se dobilo nešto zauzvrat, promocija stranaka korišćenjem državnog položaja, kao i korišćenje javne pozicije zarad pomoći prijateljima ili za dobijanje poklona inovca.
Više od četiri petine građana veruje da je sudstvo bitno za borbu protiv korupcije ali da je previše korumpirano da bi ispunilo taj zadatak. Nepoverenje u policiju nešto je manje - 71 odsto misli da je previše korumpirana.
Procenat onih koji misle da je zdravstvo korumpirano smanjen je u odnosu na prethodno istraživanje - sa 78 na 70 odsto, ali među odgovorima onih koji priznaju da su lično dali mito preovlađuju tvrdnja da su platili lekaru. Trećina građana je, naime, čula da je neko njima blizak dao mito u protekla tri meseca, a šestina je kazala da je imala to iskustvo u svom domaćinstvu. Među njima 54 odsto tvrdi da je dalo novac lekaru, 19 odsto policajcu (u prethodnom istrazizvanju 23 odsto), a 10 odsto službeniku državne administracije.
Prema rezultatima istraživanja, smanjen je broj građana koji su spremni da plate mito, ali je nešto manji i broj onih koji bi prijavili nadležnima da im je mito traženo. Kao ključni problemi koji ometaju suzbijanje korupcije prepoznaje se
loša kontrola državnih službi i rasprostranjena korupcija u organima za sprovođenje zakona. Građani prepoznaju vladu kao najodgovorniju za suzbijanje korupcije, a kao efikasno sredstvo navode stroge kaznene mere i jaču kontrolu države nad javnom administracijom.
Za Agenciju za borbu protiv korupcije čulo je 60 odsto ispitanika, ali trećina ispitanika ne može da proceni kakav je njen doprinos borbi protiv korupcije. Oko trećine smatra da je doprinos Agencije mali, petina da je nikakav, a 15 odsto misli da Agencija znatno doprinosi antikorupcijskoj borbi.
Istraživanje metodom direktnog intervjua sprovedeno je od 17. do 23. marta 2010. na teritoriji Srbije i učestvovao je 601 ispitanik. Reč je o drugom istraživanju za potrebe kancelarije UNDP u Srbiji. Rezultati prvog istraživanja, sprovedenog u oktobru 2009. godine, predstavljeni su 9. decembra.

Ostale vestiArhiva