Lider G17 plus Mlađan Dinkić počeo je da sprovodi u delo ono što je pre samo dve nedelje najavio na osnivačkoj skupštini Ujedinjenih regiona Srbije (URS). Iz Kragujevca je krenuo karavan URS-a koji će narednih meseci krstariti Srbijom, a ta politička organizacija na jesen trebalo bi da ponudi rešenja kroz model političke decentralizacije Srbije.

Ovakva brzina donekle je iznenađujuća ako se zna da su se na osnivačkoj skupštini URS-a Dinkić i predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić saglasili da će za suštinsku decentralizaciju i regionalizaciju biti potrebno nekoliko godina. Tadić je tada istakao da do regionalizacije „moramo doći postepenim postupkom koji će trajati najmanje pet godina, da bi se 2015. verovatno stekli uslovi za zakonske i ustavne promene”.

Potpredsednica G17 plus Suzana Grubješić ovakvu agilnost objašnjava željom da sa biračima ne komunicira samo u predizbornoj kampanji. „Krenuli smo sada baš zato što do izbora ima još dve godine, jer većina stranaka samo u poslednjih mesec dana pred izbore priča sa građanima. Jasno je da politička regionalizacija zahteva saglasnost glavnih političkih aktera i naravno da URS ne može sam da je sprovede, ali je legitimna njegova promocija. Mi smo se i okupili u URS radi zalaganja za političku regionalizaciju i suštinsku decentralizaciju i u tom procesu vidimo DS kao glavnog partnera”, kaže Grubješićeva za „Politiku”.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je Dinkićevom bloku brzina potrebna kako bi se nametnula jedna politička ideja u javnosti, a potom i da bi se po principu „gvožđe se kuje dok je vruće” konkretnom akcijom na terenu što više organizaciono, medijski i politički učvrstila.

Ambiciozan početak nove političke organizacije Stanković objašnjava potrebom da se postigne zacrtani cilj – da se opstane na političkoj sceni i napravi što bolji rezultat na sledećim izborima. „Pre svega mislim da je važan momenat, odnosno korišćenje neke vrste apatije kod drugih političkih stranaka s obzirom na to da zbog ovakve opozicije ova vlast ima perspektivu da traje. Shodno tome, u periodu između dva glasanja treba ipak jednu novu ideju učiniti što jasnijom i što bližom građanima – i iskoristiti prednosti toga što je lider te partije u vlasti. Jer vlast omogućava dobar manevarski prostor kad je reč o političkoj promociji”, ističe Stanković.

Mlađan Dinkić je svoj položaj u vlasti iskoristio da u praksi već sprovede neke od ideja svog koncepta decentralizacije. Tako je vlada nedavno odlučila da se, u okviru programa za oživljavanje velikih industrijskih centara i područja čiji je stepen razvijenosti ispod 50 odsto republičkog proseka, na predlog Dinkićevog Ministarstva ekonomije, sedište Fonda za razvoj preseli u Niš, a Nacionalne agencije za regionalni razvoj u Zaječar. Predviđeno je i da se filijale Fonda za razvoj formiraju u Zaječaru, Kraljevu, Novom Pazaru, Užicu i Zrenjaninu.

Na drugoj strani, rad Nacionalnog saveta za decentralizaciju, koji formiran da napravi strategiju decentralizacije Srbije, potpuno je blokiran, upravo time što ga predstavnici vlade i pojedini predsednici lokalnih samouprava „izbegavaju”.

Ministri članovi ovog saveta su Božidar Đelić, Milan Marković, Svetozar Čiplić i Mlađan Dinkić. Koordinator ekspertskog tima ovog saveta Aleksandar Popov ističe da oni ne dolaze na sednice saveta koji bez njihovih glasova ne može da odlučuje. Ni ministar Dinkić, kako kaže, nije izuzetak.

„Ni on ne dolazi na sednice, već šalje svoje saradnike koji nemaju pravo glasa. Kampanju koju vodi, vodi u okviru svoje nove koalicije, a mi u savetu zapravo uopšte ne znamo kakav je tačno stav vlade o decentralizaciji. Kao da u jednoj vladi imamo nekoliko vlada, pa svaka ima svoj stav. A nama je, da bismo dalje nastavili, neophodan politički okvir za rad, odnosno moramo da znamo da li postoji politička saglasnost o tome da li će se decentralizacija sprovoditi u okviru postojećeg Ustava ili ne. Ovako sve to izgleda potpuno neozbiljno”, kaže Popov.

Ostale vestiArhiva