Vesti
Društvo i ekonomija
Pola javnih preduzeća u minusu
04.06.2010. 12:00
Izvor: blic
Pola javnih preduzeća u minusu
Većina javnih preduzeća u Srbiji, ali i veliki broj privatnih kompanija poslovali su u 2009. godini sa gubitkom. Aerodrom „Nikola Tesla”, „Telekom Srbija” i „Pošta Srbije” su retki primeri profitabilnog poslovanja, pokazuju podaci koje su kompanije dostavile Agenciji za privredne registre u svojim godišnjim finansijskim izveštajima. Među preduzećima sa pozitivnim poslovnim saldom lane su i „Srbijašume”, ali je ova firma imala znatno manji dobitak nego u 2008. godini.
Ostala velika javna preduzeća su nastavila trend negativnog finansijskog bilansa iz 2008. godine, mada podaci govore da su uspela da umanje minus na svom kontu. Najveći gubitaš među njima je javno preduzeće „Železnice Srbije”, koje je imalo gubitak od šest milijardi dinara, a zatim slede „Jat ervejz” i „Elektroprivreda Srbije”. Iako se radi o zaista velikim gubicima, u domaćim preduzećima tvrde da su uspeli da smanje rashode i gotovo prepolove minus.

Direktor medija centra „Železnica” Nenad Stanisavljević kaže da je gubitak posledica isključivo negativnih kursnih razlika, te da predstavlja obračunsku kategoriju.

- U prošloj godini rashode preduzeća smanjili smo za oko četiri milijarde dinara, a prihode povećali čak za oko pet milijardi dinara u odnosu na 2008. godinu. Na taj način u 2009. godini zabeležili smo gubitak čak za oko devet milijardi dinara manji nego u 2008. godini - ističe Stanisavljević.

S druge strane, Aerodrom „Nikola Tesla” nije imao problem sa gubicima.

- Snižavanjem troškova preduzeća na svim nivoima, odnosno „domaćinskim odnosom” prema trošenju u kompaniji i dodatnim motivisanjem ljudi, postigli smo željeni efekat sa jedne strane. S druge, jedinične cene aerodromskih usluga smo smanjili i istovremeno povećali nivo kvaliteta usluge. Očekivanja u budućem poslovanju su optimistična - kaže generalni direktor aerodroma Velimir Radosavljević.

Kada su druga velika javna preduzeća, kao što su „Srbijagas” i „Putevi Srbije” u pitanju, podaci o njihovim finansijskim izveštajima za prošlu godinu još nisu dostupni, što znači da ih Agencija za privredne registre još nije obradila.
Brojke iz finansijskih izveštaja govore da, u kriznoj 2009. godini, ruže nisu cvetale ni velikim privatnim kompanijama.

Naftna industrija Srbije, sada u većinskom vlasništvu ruskog „Gasproma”, posle zapanjujućeg gubitka u 2008. godini od oko osam milijardi dinara, lane je zabeležila negativan saldo od čak 37 milijardi dinara. I pored toga, prvi čovek NIS-a Kiril Kravčenko nedavno je izjavio da u ovoj godini očekuje pozitivan saldo od oko dve milijarde dinara.

„Ju-Es stil Srbija” zabeležio je u 2009. gubitak od 14.675.889.000 dinara. Pre dve godine poslovao je u plusu, ali se gašenje jedne peći zbog krize odrazilo na bilans pre godinu dana. S obzirom na to da je proizvodnja ponovo krenula u punom obimu, treba očekivati da će naš najveći izvoznik, koji učestvuje u ukupnom izvozu zemlje sa 9,85 odsto, povratiti stari sjaj.

Da je bilo i firmi koje su prošle godine pozitivno poslovale pokazuje primer „Hemofarma” koji je povećao profit na 3,5 milijarde dinara. I „Telenor” je u protekle dve godine imao pozitivni bilans, s tim što je dobit za prethodnu godinu bila za gotovo milion dinara niži nego u 2008.