Bejrut - Diplomatski napori u cilju okončanja krize na Bliskom istoku odvijaju se na nekoliko frontova. Izraelski mediji preneli su juče da će američki državni sekretar Kondolisa Rajs u subotu uveče doputovati u Izrael gde će razgovarati sa izraelskim premijerom Ehudom Olmertom. Rajsova je nakon savetovanja sa svojim pomoćnicima Eliotom Abramsom i Dejvidom Velčom, obojica američki posrednici za region, izjavila da će se ponovo vratiti u region kao još jedan pokušaj u cilju okončanja sukoba Izraela i Hezbolaha. "Mislim da je najvažnije postaviti temelj za rešenje krize, pa ću veći deo svoje misije posvetiti tome", izjavila je Rajsova na konferenciji za novinare u Kuala Lumpuru. Na pitanje novinara da li se nada da će ispuniti svoj cilj kada se vrati u region, Rajsova je izjavila: "Nadamo se da će nasilje biti okončano što pre". "To znači da ćemo pomoći svim stranama da uspostave uslove koji će osigurati trajni prekid vatre, a ne povratak na status kvo".
Američki predsednik Džordž Buš nagovestio je da će podržavati ofanzivu sve dok se ne porazi Hezbolah. On je takođe, oštro osudio Iran zbog podrške koju pruža gerilcima.
Britanski premijer Toni Bler sastao se juče u Vašingtonu sa Bušom, sa kojim je, kako se i očekivalo razgovarao o donošenju rezolucije UN u cilju rešenja krize. Bler želi da utaba put ka diplomatskom rešenju krize. U Francuskoj, predsednik Žak Širak izjavio je da će njegova zemlja izvršiti veliki pritisak za što brže usvajanje rezolucije UN, koja bi pozvala na hitan prekid vatre u Libanu, navodeći da je situacija vrlo ozbiljna.
Izaslanik UN za Bliski istok Terje Red-Larsen izjavio je da će biti teško postići dogovor o prekidu vatre u Libanu bez učešća Irana i Sirije, koje podržavaju šiitsku miliciju Hezbolah u sukobima sa Izraelom. Red-Larsen je u izjavi za francuski list Figaro ocenio da su male šanse da se u skorije vreme postigne dogovor o prekidu vatre u sukobima Hezbolaha i izraelskih snaga. "Bez Irana i Sirije biće izuzetno teško postići dogovor o prekidu vatre", rekao je norveški diplomata i dodao da je još uvek rano za ocene da li će se one uključiti u rešavanje krize. On je naveo da je generalni sekretar UN Kofi Anan u kontaktu sa svim stranama uključenima u taj sukob i da je razgovarao sa predsednicima Irana i Sirije.
Na pitanje da li postoje izgledi za skoriji prekid vatre, Red-Larson je odgovorio: "Iskreno, ne. Ni Izrael ni Hezbolah ne pokazuju da bi to prihvatili u ovom trenutku. Baš suprotno, i jedni i drugi i dalje su veoma ratoborni." On se nije složio sa ocenama da je međunarodna konferencija u Rimu, koja je održana u sredu, bila neuspešna zato što čelnici nisu pozvali na hitan prekid neprijateljstava. "Naivno je misliti da možemo da rešimo sve probleme za pola dana", rekao je izaslanik UN.
Portugal je saopštio da je spreman da se pridruži mirovnim snagama EU kao deo napora da se zaustave sukobi. "Portugalska vlada želi da istakne da je spremna da se pridruži mirovnim snagama EU na Bliskom istoku", izjavio je ministar inostranih poslova Luis Amado pred parlamentom. "Portugal je spreman, u okviru EU da pomogne rešenju krize". Amado je dodao da je trenutak da EU zauzme strateški politički i vojni položaj na Bliskom istoku.
S druge strane, izraelska avijacija gađala je juče 130 meta u Libanu, među kojima i bazu Hezbolaha u dolini Beka, gde se nalazi i skladište sa raketama dugog dometa, 57 struktura koje pripadaju Hezbolahu i šest komunikacionih postrojenja, kada su ubijene najmanje tri osobe, dok je devet ranjeno, među kojima i četvoro dece. U napadu su uništene tri zgrade. Izraeslka artiljerija ispalila je 40 raketa na selo Arnon na jugu Libana, saopštila je libanska policija i dodala da nije bilo žrtava. Za manje od pola sata izraelska avijacija je izvela 50 napada na područje Kilija-Dalafa na jugu Libana. Najmanje 440 osoba ubijeno je u Libanu od početka sukoba 12. jula, većinom civila.

Amnesti internešenal traži embargo na oružje za Izrael i Hezbolah

London - Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal ocenila je da bi sve zemlje trebalo da uvedu embargo na oružje namenjeno Izraelu i muslimanskom radikalnom pokretu Hezbolah. "Ratni zločin je uzimati za mete civile i civilne infrastrukture i sprovoditi neproporcionalne napade", izjavila je generalni sekretar AI Iren Kan. Prema njenim rečima, vlade koje dostavljaju oružje i vojnu opremu Izraelu i Hezbolahu time povećavaju njihovu mogućnost da čine ratne zločine. "Sve vlade bi trebalo da uvedu embargo na oružje namenjeno tim dvema stranama i da njihova teritorija ne služi za transfer oružja ili vojne opreme", rekla je Iren Kan.

Ostale vestiArhiva