Sasvim je izvesno da će rešavanje konačnog statusa Kosova biti uslov za nastavak evropskih integracija Srbije. To je nedvosmisleno juče potvrdio Stiven Vodsford britanski ambasador u Beogradu, a sa njim se slažu i sagovornici „Blica nedelje“, evropski i američki političari, profesori i eksperti.

- Srpska pretpostavka da zemlja može da razdvoji svoj evropski put od kosovskog pitanja nije realna! Brisel ne može i neće da prihvati Srbiju kao punopravnu članicu dok god ne bude nađeno rešenje za njene odnose sa Prištinom. Onog momenta kada bi Srbija postala punopravna članica, EU bi izgubila najveće adute za uslovljavanje – kaže Franc Lotar Altman nemački balkanolog i politikolog i dodaje:

- Još gore je što bi Srbija kao punopravna članica mogla da stavi veto na odluke o budućnosti Kosova, što EU nikako ne bi mogla da prihvati. Kosovo ne može zauvek da ostane van EU ukoliko sve druge zemlje Zapadnog Balkana postanu članice – kaže Franc Lotar Altman podvlačeći da 22 članice EU koje su priznale Kosovo neće opozvati svoje odluke samo da bi Srbiji omogućili članstvo.

Poruka odlazećeg britanskog ambasadora Stivena Vodsforda srpskim zvaničnicima da insistiranje na novim pregovorima o statusu Kosova ne bi bilo dobra ideja jer niko u Evropi ne želi da gubi vreme na to, došla je kao hladan tuš u trenutku kada Srbija polaže ogromne nada u savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Plan zvaničnog Beograda je bio da se nakon mišljenja suda u Hagu, za koje veruju da će biti u korist Srbije, ponovo sedne za sto i nađe rešenje koje će, kako je za „Blic nedelje“ nedavno rekao ministar Rasim Ljajić, učiniti obe stane podjednako nezadovoljnim.

Međutim, Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, smatra da mišljenje suda neće puno promeniti aktuelnu situaciju kao i da pregovori koji bi usledili nemaju velikog izgleda da budu uspešni.

- Sama presuda neće imati širi i ozbiljniji efekat jer su očekivanja Brisela, Beograda i Vašingtona daleka i različita. SAD očekuju da će Srbija posle mišljenja suda težiti ka normalizaciji odnosa i prihvatanju činjenice da je Priština nezavisna. Naravno, SAD ne očekuje i formalno priznanje, ali svakako da Beograd prestane sa aktivnostima koje dovode u pitanje nezavisnost – kaže Kesić.

Iako ni u samoj EU nema jedinstvenog stava po pitanju Kosova, Kesić smatra da će i one članice koje su neopredeljene ili protiv nezavisnosti Kosova ubrzo shvatali da je neka vrsta nezavisnost jedino rešenje.

Iako se ne može predvideti kako će se razrešiti kosovsko pitanje, činjenica je da za sada nema puno opcija na stolu. Iako zvanični Beograd ne želi javno da kaže da razmišlja o podeli, sagovornici „Blica nedelje“ smatraju da je to gotovo očigledno. Problem je jedino što takvo rešenje u ovom trenutku ne podržavaju ni EU ni SAD.

Podela Kosova na albanski i srpski deo odavno je postojala kao opcija o kojoj se nikada ozbiljnije nije razgovaralo. Sredinom prošle godine podelu je predložio i bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri. Kako je rekao za „Blic nedelje“ insistiranje međunarodne zajednice na tome da Kosovo postane multietničko društvo pokazalo se kao nemoguća misija.

- Puni resursi međunarodne zajednice, i finansijski i personalni, primenjuju se 11 godina na Kosovu, a nismo se približili ispunjenju cilja. Ogroman broj izbeglica se nije vratio, interakcija između etničkih grupa je mala, obe zajednice su disfunkcionalne i zato stvaraju nestabilnost ne samo unutar svojih granica, već i u regionu. Zato je podela jedino rešenje – rekao je Montgomeri.

Budući da bi bilo veoma teško da se administracija SAD ubedi da pristane na ovakvo rešenje, Montgomeri smatra da bi inicijativa morala da potekne iz EU.
Drugi način da se na najmanje bolan način reši kosovsko pitanje predložio je nemački profesor Franc Lotar Altman. Po njegovom mišljenju, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, na kojoj insistiraju EU i SAD, zahteva puno kreativnosti i inventivnosti.

- Rešenje bi mogla da bude neka vrsta unije, model sličan onom koji je postojao između Srbije i Crne Gore u periodu od 2003. do 2006. neka vrsta formalne, labave zajednice ili konfederacije koja postoji uglavnom na papiru. Države bi mogle da imaju različitu valutu, poreski sistem, ministarstva inostranih poslova (kao Crna Gora), a da opet predstavljaju neku vrstu entiteta – objašnjava Altman.

On je mišljenja da je Evropa revoltirana nefleksibilnošću zemalja zapadnog Balkana po pitanju rešavanja međusobnih problema neophodnih za nastavak integracija i da je to velikim delom razlog zbog koga dalje proširenje dovodi u pitanje.

- Ovo se odnosi i na Kosovo i na BiH i zbog takve situacije čak bi se moglo dogoditi da Albanija postane članica EU pre nego Srbija – zaključuje Altman.

Ostale vestiArhiva