On navodi da je spor Hrvatske i Slovenije oko Piranskog zaliva dobra prilika da Srbija reši pogranični spor sa Hrvatskom. Reč je o granici od Bačke Palanke do tromeđe sa Mađarskom koja ide Dunavom. Stojanović kaže da hrvatski državljani, a delimično i srpski, imaju zemlju na srpskoj odnosno hrvatskoj strani.

- Oni žele da granice ide na osnovu katastarskih parcela, a međunarodno pravo predviđa da se plovne reke dele maticom i to treba da bude slučaj kod Dunava. S obzirom da Hrvatska traži da se Piranski zaliv podeli sa Slovencima po međunarodnom pravu, odnosno po sredini, Srbija treba to da iskoristi da reši granicu na Dunavu – kaže Stojanović.

Skoro da nema zemlje u svetu, kako kaže, čiji građani nemaju zemlju i katastarske parcele u drugim državama. Ipak, kako naglašava Stojanović, katastarska granica se ne sme mešati sa državnom, koja se utvrđuje po međunarodnom pravu. On kaže da bi hrvatski građani zadržali svoju imovinu, a dobili bi, kao svuda u svetu, olakšice za prelazak granice.

U Ministarstvu spoljnih poslova nisu hteli da komentarišu da li treba ubrzati rešavanja spora i efekte nedavnog sastanka Međudržavne diplomatske komisije za identifikaciju i utvrđivanje granice između Hrvatske i Srbije i pripremu ugovora o državnoj granici između dve zemlje. Ova komisija se posle sedam godina pauze krajem aprila sastala u Zagrebu. Na sastanku je, kako su prenele agencije, konstatovano da je o pojasu toka Dunava od Bačke Palanke do tromeđe Srbije-Hrvatske-Mađarske utvrđeno različito viđenje šta je bila međurepublička granica. Prema iznetim argumentima, hrvatska teritorija bi se prostirala na nekim delovima na levoj obali Dunava, ali i Srbija bi ulazila na desnu obalu te bi državna granica išla „cik-cak“.

Stručnjaci kažu da je najbolji način za rešavanje spora zaključenja ugovora o granicama, što znači postizanje saglasnosti oko svih odredbi.

- Ako Međudržavna komisija ne uradi ništa pristupilo bi se formiranju ad hoc arbitraže ili, što bi bilo bolje rešenje, iznošenju spora pred Međunarodni sud pravde. U tom slučaju postoje rezidualna pravila međunarodnog prava o razgraničenju država koja bi se primenila. Granica na plovnoj reci se utvrđuje preko linije najdubljih tačaka rečnog korita. To znači da svaka država ima teritoriju sa svoje strane reke i zahtevalo bi neke teritorijalne kompenzacije jer bi moralo da dođe do ustupanja delova teritorije koji nisu trenutno u vlasti naše ili susedne države. Ovo je pravično ali bi u praksi zahtevao korekciju postojećeg stanja što bi pogodilo građane. Ugovorno rešenje spora više odgovara hrvatskoj, a sudsko srpskoj - objašnjava Bojan Milisavljević, docent na predmetu Međunarodno javno pravo, na Pravnom fakultetu.

On smatra da nerešen spor dve država ometa njihov ulazak u EU, ali Srbija bi odugovlačenjem mogla i da izgubi. Hrvatska je već država kandidat i biće primljena u EU u naredne dve godine, dakle, svakako pre Srbije i onda će ona biti u poziciji da sprečava i ometa Srbiju u procesu priključenja. „Biće u poziciji koja je slična poziciji Slovenije u sporu sa Hrvatskom. To bi Hrvatima dalo jaču poziciju u pregovorima, a našu stranu na neki način uslovilo. Zato je za nas bolje da ako to možemo ovo pitanje rešimo što pre, ali u svom interesu“, ističe Milisavljević.

Ostale vestiArhiva