Ovo nisu retki primeri, pošto je pre nekoliko godina u našoj zemlji bio pravi „bum“ kada je reč o osnivanju ovakvih farmi, koje su se brojale u stotinama. Danas se njihov broj može izbrojati na prste jedne ruke.

– Pre nekoliko godina naša firma je takođe doživela veliki bum – i to na nos. Uzeli smo kredit i uložili nenormalno velike pare u izgradnju farme nojeva i proizvodnju prerađevina od njihovog mesa, ali je sve propalo zbog nedostatka zakonskih propisa – rekla je za “Blic nedelje” Edita Nađ Dušnoki iz firme “Gumel”.

Ona kaže da su svojevremeno u ovoj firmi uradili i eksperimentalno klanje nojeva, a od njihovog mesa počeli da proizvode pršutu, kulen, mesne nareske, razne vrste pašteta, pa čak i gulaš. Međutim, proizvodnja mesa i njegov izvoz su propali, jer država nije želela da se više angažuje. Kako su nam iz “Gumela” rekli, bilo je mnogo razgovora sa Ministarstvom poljoprivrede, ali su oni bili uzaludni.

– Stalno smo se vraćali na problem nepostojanja zakona o razvrstavanju nojevog mesa, bez kojeg nije moguće proizvoditi mesne prerađevine. Bili smo u nebranom grožđu, pošto nismo mogli da poštujemo zakonska pravila ukoliko ona ne postoje. Uzgajati ove ptice bez proizvodnje mesa nije imalo nikakvog smisla.

Izgubili smo i partnere iz inostranstva zbog dugog čekanja, jer nismo mogli da dobijemo izvoznički broj, takođe zbog nepostojanja zakona – dodala je Edita.
Druga varijanta da se pre nekoliko godina iskoristi seosko zemljište bio je i uzgoj puževa. Polovinom ove decenije u mnogim medijima su se čuli pozivi građanima Srbije da uđu u ovaj posao koji je predstavljan kao dopunski i uzgredan za porodicu, s lakom zaradom u odnosu na ulaganja. Procena je bila da bi prosečan farmer na godišnjem nivou ostvario dobit veći od 20.000 evra.

Međutim, i u ovom slučaju se većina pokajala što je uopšte ušla u priču s puževima. Savo Zatezalo iz Sombora je jedan od njih.

– Imao sam farmu od pola hektara u koju sam uložio više od 10.000 evra. Napravio sam biznis-plan i čak imao mogućnost da uzmem još 20.000 evra kredita iz Fonda za razvoj, što na svu sreću nisam uradio, jer je nakon godinu dana sve propalo – rekao nam je Savo.

Osim što su prodavale neophodnu opremu i organizovale seminare za osposobljavanje uzgajivača, ove firme su bile glavni posrednik u prodaji puževa inostranstvu. Tada se govorilo da je Prva zadruga uzgajivača puževa potpisala dugoročni ugovor s jednom italijanskom firmom o otkupu celokupne proizvodnje i plasmanu puževa s farme na evropsko tržište u neograničenim količinama, a da je Alimenti Naturali ekskluzivni zastupnik italijanskog instituta za uzgoj puževa.
Međutim, sve je palo u vodu kada su ove firme ugašene, ostavljajući tako veliki broj ljudi s gomilom puževa i bez tržišta za njihov plasman. Država se nije ponudila da reši problem.

– Kada su ove firme propale, nijedan vlasnik farme nije imao kontakte s nekim iz inostranstva kome bi mogao da proda puževe, pogotovo jer je tada Srbija bila pod viznim režimom. Niko u državnim institucijama ni u privrednim komorama ili poljoprivrednim zadrugama nije hteo da se s ovim bakće, da, na primer, nastave izvoz, tako da smo svi ostavljeni na cedilu – razočarano je dodao Savo Zatezalo.

Ostale vestiArhiva