Za razliku od ombudsmana, vladajuća koalicija u Skupštini Srbije juče je čitav dan tvrdila da time što će BIA i ostale službe imati uvid u njihove telefonske listinge i znati s kime se dopisuju, ne znači da će biti „prisluškivani“.

Janković je juče potvrdio za „Blic“ da ovakva neizmenjena odredba zakona otvara prostor za zloupotrebe.

- Član 41 Ustava Srbije ne garantuje samo privatnost sadržine pošiljke ili razgovora, nego garantuje privatnost celog razgovora. To znači da svaki građanin takođe ima pravo da drži u tajnosti podatke o tome s kim, koliko i kada komunicira. Na osnovu tih informacija mnogo se može saznati - kaže za „Blic“ Janković.

On kaže da isto tvrdi i Evropski sud za ljudska prava, dok se u Ustavu jasno navodi da su „odstupanja dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom“. Uprkos tome, ombudsmanov zahtev kojim je tražio da bezbednosne službe pribave odobrenje suda za ovakvo nadziranje komunikacija odbijen je u Odboru za saobraćaj i veze i nije ušao u skupštinsku proceduru.

U vladajućoj koaliciji tvrde da će poštovati odluku Ustavnog suda.
Poslanici vladajuće većine negirali su juče tvrdnje opozicije da će usvajanje predloženog zakona omogućiti prisluškivanje građana, dok su poslanici DSS, NS i SRS tvrdili da je trebalo uvažiti pomenuti amandman zaštitnika građana na član 128 zakona.

LDP smatra da se rasprava o predloženom zakonu o elektronskim komunikacijama „pretvorila u napade na najdemokratskiju instituciju u Srbiji - zaštitnika građana“ i da je parlament time „ušao u otvoreni rat sa ombudsmanom“. Poslanici LDP-a su upitali ko će snositi odgovornost ukoliko Ustavni sud oceni neustavnom tu odredbu.

Ostale vestiArhiva