Vesti
Politika
Ko krade u skupštini
18.06.2010. 12:00
Izvor: politika
Ko krade u skupštini
Nestanak laptopa nije prva krađa – iz skupštine nestajali mobilni telefon, šoljice za kafu…
Policija će, po svemu sudeći, u Skupštini Srbije ubrzo da sprovede istragu zbog krađe. Zahtev za istragu podneo je sekretar skupštine Veljko Odalović nakon što je Snežana Stojanović-Plavšić (G17 plus) prijavila da joj je pre desetak dana nestao laptop koji je zaboravila u toaletu. Poslanici u parlamentu tvrde da se njima nije desilo ništa slično, a krađu opisuju kao događaj neprijatan za sve koji rade u ovoj instituciji.

Laptop Snežane Stojanović-Plavšić košta između 20.000 i 30.000 dinara i njeno je privatno vlasništvo. U njemu se nalaze podaci koji su, kako kaže, samo njoj važni i koji joj pomažu u poslu. I ranije joj se događalo da ga zaboravi u sali za zasedanje ili u poslaničkim prostorijama i uvek ga je nalazila.

Moma Čolaković, šef poslaničke grupe PUPS-a, kaže da sve stvari ostavlja u poslaničkom klubu, uključujući i novac, i da mu nikada ništa nije nestalo. Na pitanje ko bi mogao biti kradljivac nema odgovor. Prema njegovim rečima, u parlament stalno dolaze tri grupe ljudi – poslanici, skupštinske službe i novinari, ali ni na koga ne može da sumnja.

Milisav Petronijević (SPS) kaže da je dugo poslanik i da se ne seća da se ovako nešto dogodilo. Ali ovo ipak nije prva krađa. Pre par godina jednoj skupštinskoj službenici, dok je otišla do toaleta, nestao je mobilni telefon koji nikada nije pronađen. Kradeno je i posuđe iz skupštinskog restorana u Ulici kralja Milana. Pre desetak godina zaposleni u restoranu govorili su javno o nestanku čaša, šoljica za kafu, escajga i zbog toga su kažnjeni. Od tada niko ne pominje krađu posuđa, ali to ne znači da krađa nema. Pre dve godine restoran je ostao bez ijedne jedine desertne kašičice – sve su nestale.

U restoranu su, inače, pre petnaestak godina postojale šolje za kafu i čaše sa skupštinskim monogramom, koje su nestale za šest meseci, sve do jedne. Tada su u restoranu odlučili da se više ne naručuje posuđe sa skupštinskim monogramom, jer „možda se ono uzima kao suvenir”. Od tada nabavljaju samo najobičnije posuđe i escajg, ali i to nestaje.