Antikrizne predloge dobio sam pre sedam dana, pročitao i shvatio ih kao gest dobre volje, jer je opšte mišljenje da Srbija mora da se okrene izvozu i reindustrijalizaciji i da promeni postojeći model rasta.

Ovako kandidat vladajuće koalicije za guvernera Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS, za „Politiku” komentariše pismo koje je pre sedam dana stiglo na njegovu adresu, a koje su zajednički potpisali poslovni klub „Privrednik”, Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora.

Kako komentarišete onaj deo koji se odnosi na vaš budući posao, odnosno na novi model monetarne politike koji je u pismu predložen?

Nisam to shvatio kao novi model. Ako se ne varam, u dopisu se insistira na tome da osim stabilnosti cena, centralna banka ima i neke druge ciljeve, kao što su stabilan kurs, a samim tim i podsticanje zaposlenosti. To nije u suprotnosti sa aktuelnom monetarnom politikom.

Na konferenciji za novinare predlagači mera su istakli kako kurs treba vezati za inflaciju?

To je dobro poznato staro rešenje već oprobano u Latinskoj Americi, na primer. Na žalost, takav model nije dao dobre rezultate. Cilj takvog usklađivanja kursa je da se ne dozvoli preterano slabljenje, ali ni jačanje nacionalne valute.

Šta su manjkavosti takvog usklađivanja?

To što se sa indeksiranjem išlo do u nedogled. Previše je bilo predviđanja u deviznom znaku, ali i previše kalkulisanja. Istovremeno, potpuno predvidljiv kurs je loš jer otvara prostor za špekulante, odnosno obezbeđuje sigurnu zaradu na kursnim razlikama.

Predlagači imaju zamerke jer je na odbranu kursa potrošena milijarda evra iz deviznih rezervi, istovremeno tražeći predvidljiviji kurs. Kako mogu devizne rezerve da se sačuvaju, a da se kurs agresivnije brani?

E, to ne može. Ta dva stava su u suprotnosti jedan sa drugim. Jednostavno i jedno i drugo ne ide. Agresivnija odbrana dinara podrazumeva veće trošenje sredstava iz deviznih rezervi.

Branislav Grujić, predsednik kluba „Privrednik” kaže da se u Rusiji, kad kurs počne da jača prekine trgovina devizama i posle nekoliko dana takve obustave, rublja se stabilizuje…

Teoretski, takvo rešenje je moguće. Proces trgovanja se obustavlja onog trenutka kad dođe do velikih oscilacija i „probijanja” granica koje može da ima ozbiljnije posledice. Međutim, takve intervencije na deviznom tržištu ne smeju dugo da traju. Jer, ukoliko se trgovina devizama brzo ne bi uspostavila onda bi to otvorilo prostor za sivo tržište. Što nije dobro.

Zamerka je bila da u Srbiji danas kao posledicu monetarne politike imamo „ugojen” bankarski sektor i slabašnu privredu.

Cilj Narodne banke Srbije je stabilnost cena. Manja inflacija pogoduje svima. I bankama i preduzećima. Nikoga ne favorizuje.

Ostale vestiArhiva