Prema novom poslovniku,koji je usvojila Skupština Vojvodine, predsednik pokrajinskog parlamenta imaće gotovo predsednička ovlašćenja. Predsednik pokrajinskog parlamenta će tako moći da predlaže kandidata za predsednika Vlade Vojvodine, a do sada je to pravo pripadalo grupi od 30 poslanika. I dok opozicijaupozorava da je to pokušaj uvođenja predsedničkog sistema u Vojvodini, Branko Radun, politički analitičar,kaže za „Politiku”da je dobro to što se jača institucija predsednika parlamenta. „Novim poslovnikom funkcija predsednika skupštine postaje mnogo značajnija nego što je do sada bila. Iako opozicija to tumači kao stvaranje predsedničkog sistema, mislim da sada baš nije takva situacija. Međutim, u budućnosti to bi moglo da preraste u neki polupredsednički sistem na nivou regije”, objašnjava Radun. Na drugoj strani radikalima to liči na „promovisanje predsednika pokrajinske skupštine u predsednika Vojvodine”, kaže šef njihove poslaničke grupe Milorad Mirčić, ujedno podsećajući na, kako tvrdi, davnašnju nedovršenu želju Nenada Čanka iz vremena njegovog „predsednikovanja” pokrajinskim parlamentom. U stožeru vladajuće koalicije Demokratskoj stranci odbacuju sve spekulacije u vezi sa, navodno, namerom da se na mala vrata uvede predsednički sistem. Stvari se, kažu oni, svode na isto,jer svakako predsednika skupštine bira vladajuća većina. „Davanje nadležnosti predsedniku Skupštine Vojvodine da predlaže kandidata za predsednika vlade preuzeta je iz demokratske prakse parlamentarnih sistema više od 90 zemaljai ne vidim šta je tu sporno. On će to činiti u konsultacijama sa poslaničkim grupama o tome ko ima kapacitet da formira vladu”, objašnjava dosadašnji šef poslaničke grupe Za evropsku Vojvodinu Dragoslav Petrović. Ni naprednjacima se ne dopada ta, kako kaže funkcioner te stranke Igor Mirović, skrivena namera u povećanim nadležnostima prvog čoveka parlamenta. Međutim, oni veći problem u novom poslovniku, koji je inače usklađen sa novim Statutom Vojvodine, vide u ograničenoj mogućnosti delovanja opozicije, prvenstveno u tome što im je uskraćeno ustavno pravo na predlaganje. Naime, po novom poslovniku, skupštinsku odluku će moći da predloži najmanje petposlanika. „Poslanik ne može biti predlagač pokrajinske skupštinske odluke, a skupštinski odbori nemaju pravu kontrolnu funkciju. Rešenja u poslovniku omogućuju da se sva moć vlasti realizuje mimo skupštine. Sve će se sada kontrolisatiu Vladi Vojvodine”, kaže Mirović i pita: „Zašto je za neke odluke povećan broj poslanika koji treba da je podrže i to na 30 poslanika? Kao da se neko, pišući novi poslovnik, rukovodio time da u Skupštini Vojvodine sada ima 29 poslanika opozicije. To znači da, do kraja mandata Pajtićeve vlade, opozicija neće moći da podnese zahtev za opoziv neke odluke,jer nas nema dovoljno”. Mirović ističe da je kao novina u poslovnik uveden zahtevza interpelaciju, koji takođe neće moći da pokrene opozicija jer je i tu potrebno 30 potpisa. „Sve to ukazuje da će Vlada Vojvodine i vladajuća većina moći da se samohvališu kako hoće, jer je poslovnikom ograničeno da pravo na interpelaciju bude u službi kritike, a samim tim je potpuno ograničena i opozicija”, kaže ovaj visoki funkcioner Srpske napredne stranke. Nije tu ništa „naštimano” u odnosu na broj poslanika opozicije, odgovara za „Politiku” na kritike opozicije i Milan Đukić, poslanik SPO i vladajuće koalicije. On naglašava da je broj 30 izabran jer je to četvrtina broja poslanika u Skupštini Vojvodine. Ni Branko Radun, analitičar, ne vidi razlog zašto bi se vladajuća koalicija koja u pokrajinskom parlamentu ima komotnu većinu sada osiguravala od kritika opozicije. „Vladajuća većina ima komotnu i stabilnu većinu i ne vidim zašto bi tim poslovnikom pokušala da suzi manevarski prostor opoziciji. Uostalom, ni dešavanja u pokrajinskoj skupštini nisu bila tako medijski propraćena pa da je vladajuća većina toliko osetljiva na neke inicijative poslaničkih grupa opozicije. Nije baš jasno zašto su to uradili osim ako ne postoji neka nestabilnost unutar vladajuće koalicije o kojoj javnost ne zna”, zaključuje Radun.

Ostale vestiArhiva