Od osnivanja (u februaru 2002. godine), Akcijski fond je privatizovao više od 650 kompanija iz svog portfelja i time je republičkoj kasi obezbedio više od 450 miliona evra. Samo u ovoj godini prodati su manjinski paketi 126 kompanija od čega 110 na berzi, 15 u postupku preuzimanja i jedan na tenderu, kaže u razgovoru za Danas dirketor Akcijskog fonda Aleksandar Gračanac, uz ocenu da je time Akcijski fond značajno doprineo ubrzanju procesa privatizacije društvenih preduzeća koji bi trebalo da bude okončan naredne godine, ali i razvoju tržišta kapitala i korporativnog upravljanja. Naš sagovornik podseća da bi trebalo da funkcioniše do 2008. godine a u njegovom portfelju za prodaju ostaje još oko 600 kompanija.
- Realno je da se u ponudi za prodaju nađe samo 300 firmi, dok će za drugu polovinu jedino rešenje biti stečaj, jer neke od kompanija čak više i nisu u funkciji. Od atraktivnijih firmi čije ćemo manjinske pakete mi prodavati, dvadesetak firmi smo izdvojili za prodaju na tenderu jer je procenjeno da je strateška prodaja najprimerenija s obzirom na to da se njihovi paketi "vrte" oko 50 odsto vrednosti kapitala. Među njima su, recimo, zrenjaninski Radijator, Petar Drapšin u Mladenovcu, Lasta Beograd, Putnik, Fabrika šećera u Zrenjaninu, Venčac u Aranđelovcu, PIK Bečej, Simpo Vranje, Komgrap, Jumko, Termoelektro, Džervin - Knjaževac, Župa u Aleksandrovcu... Evidentno je da se među pomenutim kompanijama nalaze i neke koje su već bile prodate ali su kupoprodajni ugovori zatim poništeni i sada ćemo potražiti nove kupce - objašnjava Gračanac.
Na berzi, na kojoj je u prethodnom periodu prodato najviše paketa akcija iz portfelja Fonda, podseća naš sagovornik, naći će se nekoliko Energoprojektovih firmi (Energoprojekt holding, Energoprojekt hidroinženjering, Energoprojekt urbanizam i arhitektura, Energoprojekt niskogradnja), zatim Nišprojekt, Naftagas montaža - Zrenjanin, Pivara u Nišu, Mostogradnja u Beogradu, Tehnogradnja u Zrenjaninu, ivanjički Pegaz... Kada je reč o prodaji akcija na berzi, Gračanac tvrdi da Fond uvek ide na to da diže cenu akcija, i nikada se nije odlučivao na prodaju ukoliko vrednost akcije nije dostigla bar polovinu knjigovodstvene vrednosti.
Reagujući na kritike da je Akcijski fond akcije prodavao jeftino ili da je jedino vodio računa o tome koliko će doprineti budžetu a ne o interesima tih firmi čije je akcije prodavao, Gračanac kaže da je osnovni kriterijum uvek bilo tržište i tražnja, i dodaje da se ne može porediti prodaja 70 odsto kapitala i prodaja manjinskog paketa, naročito ako manjinski akcionari prodaju svoje akcije pre Akcijskog fonda.
Najnovijim izmenama Zakona o privatizaciji 2005. godine Akcijski fond je dobio i nova ovlašćenja. Njegova uloga proširena je na zaštitu kapitala u firmama kod kojih je došlo do raskida kupoprodajnih ugovora jer novi vlasnici nisu ispunili neke od odredaba i tu se Fond susreo sa mnogobrojnim problemima.
-Od 111 kompanija u kojima je trebalo da delujemo po zakonu nailazili smo recimo na slučajeve da je imovina preduzeća manja od finansijskih obaveza, da je najveći deo te imovina pod hipotekom, da su računi blokirani u dužem vremenskom periodu, da nema završnih računa za 2005, 2004. i 2003. godinu, ili da zbog velikih poreskih obaveza postoji pretnja da Poreska uprava krene sa prinudnom naplatom i otuđivanjem imovine. Zahvaljujući dobroj komunikaciji sa skupštinskim Odborom za privatizaciju uspeli smo da rešimo neke od konkretnih problema u tim firmama. Recimo odlučili smo da tamo gde ne postoji drugi izlaz firme idu u stečaj. Poreska uprava nam je izašla u susret u nekim slučajevima i omogućila nam da prvo nađemo zastupnika kapitala, što nije lako jer ta osoba mora svojom imovinom da odgovara za odluke koje donosi, pa da tek onda namiruju svoje obaveze. Zaštitili smo kapital, i nastojali da što pre nađemo novog kupca. Jednogodišnji rezultat je da smo u startu dobili 14 privrednih subjekata koji su već bili u stečaju, a šest preduzeća smo uspeli ponovo da prodamo. U 62 slučaja imenovani su zastupnici kapitala koji pokušavaju da nađu rešenja i da te firme bar rade u čekanju novog kupca. Za 29 slučajeva nismo uspeli da imenujemo zastupnika kapitala i tu će stečaj verovatno biti neminovnost, samo je pitanje ko će ga pokrenuti: poverioci, Poreska uprava ili zaposleni - kaže Gračanac.
Prema njegovom mišljenju, rokovi za završetak privatizacije neće biti pomerani, a kako će se taj proces završiti odluku o tome doneće Ministarstvo privrede.

Stečaj za neprivatizovane firme

Za sve firme koje do 2007. godine, kada ističe rok za privatizaciju, ne nađu kupca, rešenje je stečaj. Privatizacioni registar je institucija koja treba da omogući svim građanima koji nisu ostvarili svoje pravo na akcije da ih dobiju, na osnovu unapred utvrđene procedura i kriterijuma. Ideja o osnivanju investicionog fonda u koji bi se slile sve te akcije kao i kapital neprivatizovanih firmi je suštinski dobra ali ima smisla tek kada se čitav proces privatizacije završi jer će se tek tada znati kolikim se kapitalom raspolaže. Treba povezati privatizaciju javnih preduzeća, formiranje Privatizacionog registra i eventualnog investicionog fonda, a vreme pred nama iskristalisaće tu ideju - procenjuje Gračanac.

Tigar, lakmus papir za javna preduzeća

- Iskustvo Češke, Poljske, Mađarske govori da je sistem incijalne javne ponude bio veoma uspešan ali kada je reč o kompanijama koje su imale konsolidovan državni kapital. Kada je počeo proces privatizacije, mi smo u Fondu procenjivali da bi od kompanija koje su u našem portfelju četiri kompanije mogle da krenu tim putem. Problem je međutim bio kako pomiriti status tih kompanija sa metodom inicijalne javne ponude imajući u vidu da je reč o društvenim kompanijama koje nisu mogle da zadovolje neke od kriterijuma bitnih za realizaciju inicijalne Javne ponude. - To znači da pre svega nisu imale dobre finansijske i poslovne performanse, dobar rejting na tržištu. Nisu se mogle pohvaliti ni permanentnim rastom izvoza, jakim brendom, likvidnošću akcija niti zavidnim korporativnim nivoom upravljanja. Početkom ove godine menadžment Tigra prepoznao je mogućnost da svež kapital privuče sa tržišta tako što će krenuti u emisiju akcija. S tim projektom došli su u Akcijski fond i mi smo odlučili da spojimo manjinski paket sa njihovom emisijom i tako napravimo specifične uslove za IJP. Investitor koji ulazi u projekat je Rajfajzen investments iz Beča i mi očekujemo da će do kraja godine taj postupak biti uspešno priveden kraju a potom će se akcije fazno naći na berzi. To može da bude dobar primer za neka javna preduzeća da krenu istim putem - objašnjava Gračanac.

Ostale vestiArhiva